Reciklaža u Srbiji nije dovoljno razvijena, a posebno se to odnosi na reciklažu tekstila. Postoje određene dobre namere i konkretno preduzete akcije ali to svakako nije dovoljno. Od nečega se mora krenuti, pa evo šta se može zaključiti na osnovu pretrage na internetu pa i samom opservacijom okoline kada je reciklaža tekstila u Srbiji u pitanju.
Contents
Nova fabrika za reciklažu tekstila u Srbiji
Pre tačno godinu dana, u maju 2022. godine otvoreno je postrojenje za reciklažu tekstila u fabrici Spildpro u Sremskoj Mitrovici. Nedugo zatim plan je da se na teritoriji cele Srbije postave kontejneri za sakupljanje otpadnog tekstila.
Tekstilni otpad čini 3-5% ukupnog otpada na deponijama, što svakako nije zanemarljiv procenat. Većina tog otpada propada ili se zapali pa dodatno emituje gasove u atmosferu koji prouzrokuju efekat staklene bašte.
Izvor tekstila za reciklažu fabrike iz Sremske Mitrovice
Tekstilni otpad u novu fabriku iz Sremske Mitrovice dolazi iz više izvora. Jedan izvor je otpad iz tekstilne industrije koji je neminovnost prilikom proizvodnje odeće. Drugi izvor je višak robe second hand uvoznika i radnji koji bi završio na otpadu. Treći izvor je ambiciozan, višak garderobe koji kupci mogu odlagati u posebne kontejnere za tu namenu.
Kako bi se sakupila stara odeća od građana, pre nekoliko godina je postavljeno 30 kontejnera u Šapcu, Sremskoj Mitrovici i Inđiji. U kakvom su stanju ti kontejneri danas nije jasno. Ranije je bilo 60 kontejnera u Beogradu za tu namenu koji su često bili obijani pa su na žalost povučeni sa ulica.
Mnogi kontejneri za prikupljanje drugog otpada, mahom plastike, takođe nisu bili te sreće da prežive duže od 12 do 15 meseci jer su ih neodgovorni pojedinci devastirali kako bi došli do besplatnih sirovina koje se mogu unovčiti.
Proizvodi od recikliranog tekstila fabrike iz Sremske Mitrovice
Dobra vest je da nova fabrika može da reciklira skoro sve od tekstilnog otpada. Do sada su se od tekstilnog otpad pravile industrijske krpe koje se koriste u metalurškoj industriji i automehaničarskim radionicama.
Kada se pokrene nova linija, skoro sve što se sakupi će se reciklirati tako da će samo 10% otpada odlaziti na deponije. Planirano je da se proizvodi tekstilni fiber koji ima veliku primenu za ispunu, kao materijal za izolaciju, a takođe i kao sirovina za proizvodnju filca.
Primer reciklaže – od odbačene zimske jakne može se preradom dobiti industrijska krpa, ali takođe može da se usitni na sitne končiće i da se od nje dobije fiber.
Potrebno je napomenuti da u Nišu takođe postoji fabrika za reciklažu industrijskog tekstila, krpa, tkanina, platna, odeće, tekstila iz domaćinstava. Više informacija o fabrici OVDE.
Reciklaža tekstila u Srbiji: nedostatak zakonskog okvira
Reciklaži tekstila ne ide na ruke ni zakon, koji ne postoji. S obzirom da je tržište reciklaže nerazvijeno, ne postoji ni posebno sistemsko rešenje uređeno zakonodavnim okvirom. U planu je javna rasprava o novoj nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom za period do 2025. godine.
Nova strategija će možda ponuditi i rešenja za tekstilni otpad. Prevencija je svakako jako bitna kao i podizanje kolektivne svesti i dobro je naravno imati jasan plan za već postojeći otpad jer on je realnost. S obzirom na postojeće trendove, biće se sigurno i više otpada ovim tempom modne industrije.
Statistika tekstilnog otpada u Srbiji
- U Srbiji se svake godine proda više od 80000 tona razne odeće i modnih dodataka što znači da na svaku osobu potpada oko 12 kilograma.
- Najviše se kupuju hulahopke i čarape, oko 8,3 komada po osobi. Bokserice i gaćice 7,6 komada po osobi dok na majice i potkošulje ide 5,4 komada po osobi u proseku. Košulje, bluze, haljine, pantalone i farmerke se kupuju od 2 do 3 komada godišnje po osobi, dok se jakne, kaputi, mantili, odela, ski odela i kravate kupuju najređe.
- U prodavnicama polovne odeće se proda oko 16% garderobe što nije održiv koncept kupovine. Čak i polovna odeća iz second hand radnje koja je izuzetno jeftina završava na deponijama. S obzirom na platežnu moć građana u Srbiji ovo se može objasniti samo kulturološkim obrascima pošto je pretpostavka da je sramota i nije društveno prihvatljivo kupovati korišćenu garderobu.
- Oko 30% ljudi nosi pantalone, farmerke, trenerke i majice do 12 meseci. Iznošenu garderobu oko 55% njih poklanja, 16% je najčešće čuva u ormaru i skoro 16% donira garderobu.
- 7% građana menja namenu odeći, dok je gotovo 4% baca u đubre. Ono što je poražavajuće i govori dosta o svesti za potrebnom reciklažom jeste da skoro polovina ljudi nije upoznata sa nepovoljnim uslovima u kojima se proizvodi odeća što se dalje implicira na životnu sredinu.
- Dobro je da je 55% građana načelno upoznato sa principima brze mode ali dosta njih ne zna konkretne pojavama koje su povezane sa industrijom brze mode. Niske cene garderobe u poznatim prodavnicama brze mode i dalje su glavni mamac za kupce, posebno u zemljama sa nižim primanjima.
Rešenje za tekstilni otpad u Srbiji
Uz donošenje zakonskog okvira i kaznenu politiku za one koji se ne pridržavaju pravila tu je svakako i podizanje kolektivne svesti o uticaju modne industrije na životnu sredinu, posebno modela brze mode.
Otvaranje novih fabrika za reciklažu je svakako dobra stvar ali tekstilni otpad se neće sam stvoriti u pogonima fabrika. Konkretne akcije i promocije uz masovno postavljanje kontejnera za reciklažu garderobe mogu podstaći ljude više da razmišljaju o odlaganju odeće. Samo sinhronizovanim akcijama dugoročno se mogu očekivati pozitivni efekti.
