Brza moda (fast fashion) je termin koji se koristi za opisivanje poslovnog modela modne industrije koji je fokusiran na brzu proizvodnju i isporuku odeće i modnih dodataka potrošačima. Poslovni model se bazira na masovnoj proizvodnji garderobe koristeći jeftine materijale za izradu i jeftinu radnu snagu za proizvodnju odevnih predmeta brzim tempom.
Glavni cilj brze mode je da kupcima pruži modne kolekcije koje su u trendu po pristupačnoj ceni, ali sa štetnim posledicama za životnu sredinu, ljudska prava i poslovnu etiku.
Brza moda (fast fashion) se pojavila 1990-ih godina kao način da se udovolji zahtevima potrošača. Oni su želeli pristupačnu (jeftinu) odeću koja prati najnovije modne trendove. Poslovni model su prvi implementirali trgovci na malo kao što su Zara, H&M i Forever 21. Ove kompanije su počele da proizvode velike količine odeće koja je bila tako dizajnirana da se nosi kratko pre nego što se baci. Nove kolekcije su se predstavljale svakih nekoliko nedelja.
Karakteristike brze mode
Jedna od ključnih karakteristika brze mode je brzina kojom se odeća proizvodi i isporučuje u prodavnice. Ovo je moguće uz složen i efikasan lanac snabdevanja. On uključuje nabavku materijala, dizajniranje i proizvodnju odevnih predmeta i njihovu distribuciju prodavnicama širom sveta. U lancu snabdevanja često je uključeno više zemalja koje su izložene značajnim ekološkim i društvenim posledicama ovakvog modela poslovanja.
Kako to izgleda u praksi? Od trenutka kada je neki novi trend uočen na modnoj pisti, kompanije brze mode veoma brzo reaguju i rade na dizajnu i proizvodnji svojih proizvoda. To su jeftine verzije originala koje se već mogu naći i prodavati u prodavnicama u roku od nekoliko nedelja.
Ovo brzo vreme obrta je omogućeno zahvaljujući korišćenjem jeftine radne snage u zemljama sa manje strogim zakonima o radu. Takođe je to moguće i modernizovanim lancem snabdevanja i naprednom tehnologijom koja omogućava bržu i efikasniju proizvodnju.
Statistika vezana za brzinu obrta u modelu brze mode:
- Tradicionalna modna industrija ima dve glavne kolekcije godišnje (uglavnom proleće-leto i jesen-zima). Brendovi brze mode izbacuju nove kolekcije gotovo svake nedelje.
- Prosečno vreme proizvodnje za brzu modu je samo 3 nedelje od dizajna proizvoda do prodavnice. 6 meseci je potrebno za proizvode tradicionalne modne industrije.
- Zara, jedan od najvećih svetskih modnih brendova brze mode, svake godine objavi 12000 novih dizajna odeće.
- Brendovima brze mode kao što su H&M i Zara treba samo 10 do 15 dana da dizajniraju i proizvedu novu kolekciju odeće i da je postave na police prodavnica.
- U 2015. godini, H&M je optužen da je spalio neprodatu odeću kako bi održao svoj poslovni model brze mode.
- Brza moda (fast fashion) generiše približno 10% globalne emisije ugljen dioksida i utiče značajno na zagađenje vode.
Uticaj brze mode na životnu sredinu
Uticaj industrije brze mode na životnu sredinu je veoma značajan jer proizvodnja odeće na takav način zahteva velike količine vode, energije i sirovina. Proces bojenja tkanina i završne obrade takođe dodatno veoma zagađuje prirodnu sredinu. Toksične hemikalije i otpadne vode se ispuštaju u vodene tokove i zemljište.
Statistički podaci vezani za uticaj brze mode na životnu sredinu:
- Modna industrija je odgovorna za 10% globalnih emisija ugljen dioksida i drugi je najveći zagađivač posle naftne industrije.
- Za proizvodnju jedne pamučne majice potrebno je 2700 litara vode, što je jednako potrebama jedne osobe 2,5 godine.
- Modna industrija koristi 93 milijarde kubnih metara vode godišnje, što je dovoljno da zadovolji potrebe 5 miliona ljudi za godinu dana.
- Bojenje tekstila je drugi najveći zagađivač vode na svetu i koristi oko 5000 miliona litara vode godišnje.
- Poliester, materijal koji se često koristi u proizvodnji odeće i modnih dodataka, napravljen je od nafte. On nije bio-razgradiv, što znači da može proći stotine godina da se razgradi.
- Modna industrija je odgovorna za 20% globalnih otpadnih voda i ispušta toksične hemikalije i boje u vodene tokove.
- Svake sekunde, ekvivalent jednog kamiona za smeće tekstila bude bačen na deponiju ili spaljen širom sveta.
Uslovi rada u industriji brze mode
Brza moda (fast fashion) se povezuje sa praksom loših uslova rada i niskim platama za radnike. Proizvodnja odeće se često prenosi u zemlje u kojima je radna snaga jeftina, kao što su Bangladeš, Vijetnam i Kina.
Radnici u ovim zemljama često dobijaju veoma niske plate i rade dugo u opasnim uslovima. Odatle dolaze informacije da su izloženi eksploataciji i zlostavljanju, uz prijave o prinudnom radu, dečijem radu i nebezbednim uslovima rada.
Tržište industrije brze mode
Uprkos mnogim kritikama industrije brze mode, ona nastavlja da raste. Ovaj rast je vođen sve većom potražnjom za pristupačnom odećom i porastom e-trgovine, što kupcima značajno olakšava pristup brendovima i kupovini garderobe.
Statistika tržišta industrije brze mode
- Globalno tržište brze mode procenjeno je na 35,8 milijardi dolara u 2019. i predviđa se da će dostići 44,4 milijarde dolara do 2027. godine.
- Pet najvećih trgovaca u industriji brze mode (Zara, H&M, Fast Retailing, GAP i Primark) imaju ukupan prihod od preko 100 milijardi dolara godišnje.
- Industrijom brze mode dominira nekoliko velikih igrača, a 20 najvećih kompanija čine 97% globalnog tržišnog udela.
- Industrija brze mode ima stopu obrta od 4,5 puta godišnje, što znači da se ceo inventar prodaje i menja na svaka tri meseca.
- Prosečan potrošač je na primer 2014. godine kupio 60% više odeće nego 2000. godine, ali je svaki komad garderobe zadržao upola kraće.
- Većina proizvoda industrije brze mode proizvodi se u zemljama sa niskim platama, a Kina i Bangladeš su najveći izvoznici.
- Koncept brze mode je doprineo povećanju globalne potrošnje odeće za 400% u poslednje dve decenije.
Zaključak
Međutim, postoje naznake da potrošači postaju svesniji ekoloških i društvenih uticaja koncepta brze mode. Sve veći broj potrošača odlučuje da kupuje održivu i etički proizvedenu odeću. Sve je veći pritisak na brendove brze mode da poboljšaju svoje ekološke i društvene standarde. Neki brendovi već reaguju uvođenjem održivijih materijala i proizvodnih procesa, ali napredak je spor i još mnogo toga treba da se uradi.
Brza moda je poslovni model koji je definitivno transformisao modnu industriju u poslednjih nekoliko decenija. Iako je potrošačima obezbeđena pristupačna i moderna odeća, došlo je do značajnih ekoloških, društvenih i etičkih problema.
Važno je da potrošači budu svesni ovih problema i da donesu ispravne odluke na bazi pravih i istinitih informacija o odeći koju kupuju. Takođe je od ključnog značaja da brendovi i kreatori ovakve brze industrije preduzmu mere za rešavanje negativnih uticaja koncepta brze mode. Potrebno je i da promovišu održiviju i etičniju modnu industriju.
Izvori: Forbes, McKinsey & Company, FashionUnited, The Guardian, The Independent, UN Environment Programme, World Wildlife Fund, The World Counts, EcoWatch, Greenpeace, World Bank, The Ellen MacArthur Foundation, Fortune Business Insights, Statista, World Resources Institute.
