H&M i Zara su definitivno dva najveća svetska proizvođača garderobe i aksesoara po principima brze mode (fast fashion). Međutim, postavlja se pitanje održivosti ova dva brenda kao i cele modne industrije koja funkcioniše po ovom principu.
Contents
Ciljevi H&M i Zara
I H&M i Zara su se tokom poslednje decenije obavezali na održivi koncept poslovanja. H&M je postavio cilj da posluje 100% po principima kružne ekonomije uz ekološko poslovanje do 2030. godine. To znači da im je cilj da koriste samo održive i reciklirane materijale i da smanje svoje emisije ugljen dioksida. Zara je, s druge strane, postavila cilj da koristi 100% održive tkanine za proizvodnju odeće i modnih dodataka do 2025. i da eliminiše opasne hemikalije iz svog lanca snabdevanja.
Održivost H&M-a
U pogledu inicijativa ka održivosti, H&M je bio nešto transparentniji u pogledu preduzetih napora. Pokrenuli su nekoliko održivih kolekcija odeće, kao što je njihova Conscious Collection. U njoj se za proizvodnju garderobe koriste materijali kao što su organski pamuk i reciklirani poliester.
H&M Conscious Collection
Ova kolekcija odeće je napravljena od održivih materijala kao što su organski pamuk, reciklirani poliester i Tencel. Ovi materijali su bolji za životnu sredinu jer zahtevaju manju upotrebu vode, energije i hemikalija tokom proizvodnje.
Pored korišćenja održivih materijala i proizvodnih tehnika, Conscious Collection takođe je skrojena da odeća bude bezvremenska i svestrana. To omogućava potrošačima da je nose tokom više godišnjih doba i prilika. Ovakav modni pristup smanjuje potrebu za stalnom kupovinom i bacanjem odeće, što dodatno smanjuju uticaj modne industrije na životnu sredinu.
H&M program prikupljanja odeće
H&M je takođe u svoje poslovanje implementirao program prikupljanja odeće. Kupci mogu doneti polovnu odeću koja će se reciklirati ili se od nje ponovo praviti nova odeća. Program prikupljanja odeće omogućava kupcima da donesu polovnu odeću i tekstil, bez obzira na brend ili stanje u kome se nalazi, u bilo koju prodavnicu H&M-a. Odeća se zatim sortira ili donira u dobrotvorne svrhe ili pak reciklira u novu odeću ili druge tekstilne proizvode.
H&M se udružio sa I:CO, globalnom kompanijom za reciklažu tekstila, kako bi omogućio da se odeća prikupljena kroz program reciklira na odgovoran i održiv način. I:CO je razvio inovativne tehnologije reciklaže koje omogućavaju obnavljanje materijala iz korišćenog tekstila, kao što su pamuk i poliester, koji se zatim mogu koristiti za izradu nove odeće.
Program prikupljanja odeće je bio uspešan, jer je H&M prikupio preko 60000 tona korišćene odeće i tekstila od pokretanja inicijative 2013. To je pomoglo da se smanji količina odeće koja završava na deponijama, što predstavlja značajan ekološki problem modne industrije.
Program takođe podstiče kupce da pažljivije razmisle o svojim potrošačkim navikama i uticaju koji njihov izbor ima na životnu sredinu. Dajući potrošačima lak i pristupačan način da recikliraju svoju odeću, H&M ohrabruje kupce da donose održivije odluke i stvaraju bolje potrošačke navike.
Održivost Zare
Zara Join Life
Zara je takođe lansirala održivu kolekciju garderobe pod nazivom Join Life, koja koristi materijale kao što su organski pamuk i reciklirani poliester.
Inicijativa Join Life fokusira se na tri glavne oblasti: održivi materijali, efikasna upotreba resursa i društvena i ekološka odgovornost. Zara je postavila ambiciozne ciljeve u svakoj od ovih oblasti kako bi smanjila uticaj na životnu sredinu i promovisala održivost poslovanja.
Jedan od ključnih fokusa inicijative Join Life je upotreba održivih materijala u proizvodnji odeće i modnih dodataka kao što su organski pamuk, reciklirani poliester i Tencel. Ovi materijali su bolji za životnu sredinu jer zahtevaju manju upotrebu vode, energije i hemikalija tokom proizvodnje.
Inicijativa Join Life takođe se fokusira na društvenu i ekološku odgovornost koja se sastoji u tome da se njeni dobavljači i partneri pridržavaju visokih društvenih i ekoloških standarda. Kompanija je implementirala niz programa koji to podržavaju. Tu spadaju održive i etičke prakse nabavke materijala kao i sprovođenje programa osnaživanja prava radnika.
Zarin program reciklaže i smanjenje plastične ambalaže
Zara je implementirala program reciklaže vešalica u mnogim svojim prodavnicama širom sveta, podstičući kupce da donose korišćene vešalice za reciklažu. Prikupljene korišćene vešalice se dalje šalju na ponovnu upotrebu ili se recikliraju u nove vešalice.
Pored programa reciklaže vešalica, Zara je takođe uložila dodatne napore da smanji upotrebu plastične ambalaže u svojim prodavnicama. Kompanija je izbacila iz upotrebe plastične kese u mnogim svojim prodavnicama i uvela kese za višekratnu upotrebu napravljene od održivih materijala.
Preduzete Inicijative su dale dobre rezultate u cilju smanjenja uticaja kompanije na životnu sredinu. Uspešno se recikliralo nekoliko miliona vešalica kao i velika količina plastične ambalaže koja se koristila u njenim prodavnicama.
Zabrinutost za održivo poslovanje H&M-a i Zare
Pojedini kritičari izražavaju sumnju u tvrdnje o održivosti poslovanja H&M-a i Zare. Koncept brze mode sama po sebi proizvodi veliku količinu otpada i doprinosi ekološkoj šteti koju pravi modna industrija. Postoje izveštaji i o zloupotrebama u radu u lancima snabdevanja i H&M-a i Zare, kao i optužbe za greenwashing.
Postoje indicije da je poslovanje brenda H&M neodrživo uz davanje lažnih ili pogrešnih tvrdnji o njihovim naporima ka održivom poslovanju (greenwashing), posebno korišćenjem (ili zloupotrebom) Higg Index-a.
Higg Index je metoda za procenu osmišljena da proceni uticaj proizvoda na životnu sredinu tokom njegovog životnog ciklusa, od dizajna i proizvodnje do konačnog odlaganja.
Određene istrage su otkrile da su H&M-ovi rezultati Higg Index-a često netačni ili naduvani. Kompanija nije bila potpuno transparentna u pogledu pružanja podataka o svom uticaju na životnu sredinu.
Novi izveštaji Impakter Sustainability Index-a ipak ukazuju da je H&M svakako reagovao i preduzeo određene pozitivne mere. Ostaje da se vidi koliko će ove mere biti efikasne jer zavisi od toga koliko će menadžment kompanije ispuniti data obećanja.
Zara je takođe optužena da je odgovorna za gajenje kulture koja podstiče ljude da kupuju što je moguće više odeće. To im omogućava da nastave da proizvode tone odeće svakog dana koja će verovatno završiti na deponiji sa izuzetno kratkim životnim ciklusom.
Umesto da se pozabavi problemom prekomerne potrošnje, ograničavanjem količine koju proizvode i podsticanjem kupaca da kupuju manje artikala, Zara se optužuje da jednostavno koristi lažnu održivosti ka promeni svojih proizvoda.
Zara LanzaTech’s tehnologija
Ono što je zanimljivo jeste da je Zara izbacila ograničeno izdanje kolekcije održive mode napravljene od poliestera stvorenog od zarobljenih emisija ugljen dioksida. To je bila njena prva kolekcija garderobe koja je koristila LanzaTech’s tehnologiju za pretvaranje emisija ugljen dioksida u tkaninu.
Zara tvrdi da hvatanje i ponovna namena emisija ugljenika iz industrijskih procesa ograničava direktno oslobađanje ovih emisija u atmosferu i pomaže u ograničavanju upotrebe prvobitnih fosilnih resursa.
Prema nedavnom izveštaju, LanzaTech’s tehnologija hvata CO2 iz industrijskih, poljoprivrednih ili kućnih izvora, pa se kroz proces fermentacije on transformiše u etanol. Etanol je osnovna komponenta u proizvodnji materijala kao što je PET koji se koristi u poliesterskoj niti. Konačni PET sadrži 20% MEG (monoetilen glikol) napravljenog od recikliranih emisija ugljen dioksida i 80% PTA (prečišćene tereftalne kiseline).
Kada je 2021. godine objavljena ova revolucionarna kolekcija, Zarin je objavila da se neto profit udvostručio na 3,2 milijarde evra.
Međutim, dobijeni tekstil nije napravljen od 100% zarobljenog ugljen dioksida. MEG koji obezbeđuje LanzaTech’s tehnologija čini 20% konačnog poliestera, a preostalih 80% dolazi od prečišćene tereftalne kiseline (PTA).
Da li je LanzaTech’s tehnologija napredni oblik greenwashing-a?
Dakle, da li je ovaj najnoviji eksperiment zaista korak u pravom smeru za modnu industriju u njenom cilju smanjenja štetnih emisija? Postavlja se pitanje da li je to napredni oblik greenwashing-a, koji prikriva globalnu krizu prekomerne proizvodnje i prekomerne potrošnje garderobe?
U martu 2022. je objavljeno da su prihodi Inditex-a za prošlu godinu porasli za 36% na 27,7 milijardi evra. Profit brenda raste na osnovu činjenice da se prodaje više odeće. Čini se da je samo jedna linija celokupne Zarine proizvodnje, koja je delimično napravljena od recikliranih emisija ugljen dioksida, samo kap u moru.
Treba pohvaliti napore brenda kao i sve korake u pravom smeru. Neki od njih mogu predstavljati način da se zbune dobronamerni kupci, a to je već poznati obrazac – greenwashing.
Zaključak
Dakle, koji je brend ekološki prihvatljivi, H&M ili Zara? Odgovor nije jednostavan. I H&M i Zara su uložili napore da postanu održiviji i zeleni i lansirali su razne održive kolekcije odeće. Međutim, brza moda kao poslovni model je inherentno neodrživa i postoji dosta zabrinutost oko kredibiliteta njihovih tvrdnji o održivosti.
Na kraju krajeva, na kupcima je da se dobro informišu i da donesu konačni izbor o kupovinu odeće koja će zadovoljiti njihove potrebe u smislu kvaliteta, izvora i održivosti materijala od kojih se garderoba proizvodi.
