Evropska komisija je predložila nova dopunjena potrošačka pravila u EU kako bi se potrošači dodatno zaštitili. Nova pravila će omogućiti da potrošači mogu da imaju bolje informacije kako bi prilikom izbora proizvoda lakše pronašli ekološki prihvatljive proizvođače. Potrošači će imati pravo da znaju koliki je vek trajanja proizvoda, kako je napravljen i da li može da se popravlja. Pored toga, pravila će dodatno ojačati zaštitu potrošača od nepouzdanih ili lažnih tvrdnji proizvođača o njihovim merama za zaštitu životne sredini, zabranjujući ”greenwashing” i prakse koje dovode potrošače u zabludu o trajnosti proizvoda.
Šta je greenwashing?
Greenwashing je marketinški trik koji kompanije koriste kako bi njihovi proizvodi ili usluge izgledali ekološki prihvatljivi ili održivi, čak i ako nisu. To se radi upotrebom obmanjujućih tvrdi i reklama ili čak oznaka na proizvodima. Na taj način se potrošači dovode u zabludu da su njihovi proizvodi bolji za životnu sredinu nego što zapravo jesu.
Greenwashing se može sprovoditi na razne načine, kao što je korišćenjem nejasnih ili prenaglašenih tvrdnji o koristima proizvoda za životnu sredinu. Takođe se vrši iznošenje neproverenih tvrdnji o zelenim sertifikatima proizvoda ili isticanje manjih ekološki prihvatljivih karakteristika proizvoda uz ignorisanje većih negativnih uticaja. Cilj greenwashing-a je privlačenje ekološki svesnih potrošača i povećanje prodaje. To se radi bez stvarnog poboljšanja pozitivnog uticaja proizvoda ili usluga na životnu sredinu.
Izjave zvaničnika Evropske komisije
Potpredsednica za Values and Transparency, Věra Jourová rekla je: ”Podržavamo potrošače koji sve više žele da biraju proizvode koji traju duže i koji se mogu popraviti. Moramo obezbediti da na njihov izbor ne utiču pogrešne informacije. Ovim predlogom dajemo im nove metode za donošenje izbora na bazi veće informisanosti i povećanja održivosti proizvoda i naše ekonomije.”
Komesar za pravosuđe (Commissioner for Justice), Didier Reynders, dodao je: ”Ako ne počnemo da trošimo na održiviji način, nećemo postići naše ciljeve Evropskog zelenog dogovora – to je tako jednostavno. Iako je većina potrošača voljna da doprinese, takođe smo primetili u praksi porast greenwashing-a. Da bi postali pravi akteri zelene tranzicije, potrošači moraju imati pravo na informacije kako bi donosili održive izbore. Oni takođe moraju biti zaštićeni od nepoštenih komercijalnih praksi koje zloupotrebljavaju njihov interes u kupovini zelenih proizvoda.”
Pravo na informacije o trajnosti i popravljivosti proizvoda
Evropska komisija predlaže da se izmeni Direktiva o pravima potrošača. Na taj način bi se trgovci obavezali da potrošačima daju prave informacije o trajnosti i popravljivosti proizvoda.
Trajnost proizvoda
Potrošači moraju biti informisani o garantovanoj trajnosti proizvoda. Ako proizvođač robe široke potrošnje nudi komercijalnu garanciju trajnosti duže od dve godine, prodavac mora da pruži ovu informaciju potrošaču. Za proizvode koji koriste energiju, prodavac takođe mora da obavesti potrošače kada proizvođač nije dao informacije o komercijalnoj garanciji trajnosti.
Popravke proizvoda
Prodavac takođe mora da pruži relevantne informacije o popravkama, kao što je ocena popravljivosti (gde je primenljivo). Tu su i druge relevantne informacije o popravci koje je proizvođač stavio na raspolaganje. To su na primer dostupnost rezervnih delova ili priručnik za popravku. Za pametne uređaje i digitalne sadržaje i usluge, potrošač mora biti obavešten i o ažuriranjima softvera koje obezbeđuje proizvođač.
Proizvođači i prodavci mogu sami odlučiti o najprikladnijem načinu da ove informacije dostave potrošaču, bilo na pakovanju ili u opisu proizvoda na web stranici. U svakom slučaju, informacija se mora dostaviti pre kupovine i to na jasan i razumljiv način.
Zabrana greenwashing-a i planirano zastarevanje
Evropska komisija takođe predlaže nekoliko amandmana na Direktivu o nepoštenoj komercijalnoj praksi (Unfair Commercial Practices Directive – UCPD). Lista karakteristika proizvoda o kojima trgovac ne sme da obmanjuje potrošače se proširuje kako bi se obuhvatio ekološki ili društveni uticaj, kao i trajnost i popravljivost proizvoda. Zatim, dodaju se nove prakse koje se smatraju pogrešnim nakon procene od slučaja do slučaja. Tu spadaju iznošenje ekoloških tvrdnji u vezi sa budućim ekološkim performansama bez jasnih, objektivnih i proverljivih obaveza i ciljeva i bez nezavisnog sistema praćenja.
Amandmanima se menja UCPD dodavanjem novih praksi na postojeću listu zabranjenih nepoštenih komercijalnih praksi, takozvanu “crnu listu“. Nove prakse će, između ostalog, uključivati:
Ne obaveštavanje o funkcijama koje su uvedene da bi se ograničila trajnost proizvoda. Na primer, softver koji zaustavlja ili smanjuje funkcionalnost proizvoda nakon određenog vremenskog perioda.
Iznošenje generičkih, nejasnih ekoloških tvrdnji kada se ne mogu demonstrirati odlične ekološke performanse proizvoda ili trgovca. Primeri takvih generičkih ekoloških tvrdnji su “prijateljski prema životnoj sredini“, “eko“ ili “zeleno“. Ove tvdrnje mogu pogrešno da sugerišu ili stvaraju utisak odličnih ekoloških karakteristika.
Iznošenje ekološke tvrdnje o celom proizvodu, kada se zaista tiču samo određenog aspekta proizvoda.
Prikaz dobrovoljne oznake održivosti proizvoda koja nije zasnovana na verifikaciji treće strane ili koju su uspostavili nadležni državni organi.
Ne obaveštavanje o tome da proizvodi imaju ograničenu funkcionalnost kada koristite potrošni materijal, rezervne delove ili dodatnu opremu.
Ovi amandmani imaju za cilj da obezbede pravnu sigurnost za trgovce. Takođe treba da olakšaju sprovođenje slučajeva koji se odnose na greenwashing i rani gubitak funkcionalnosti proizvoda. Kada se bude osiguralo da ekološke tvrdnje budu istinite, potrošači će moći da izaberu proizvode koji su zaista bolji za životnu sredinu od njihovih konkurenata. To će podstaći konkurenciju ka ekološki održivijim proizvodima, čime će se smanjiti negativan uticaj na životnu sredinu.
Pozadina revizije Zakona o potrošačima
Predložene revizije Zakona o potrošačima EU najavljene su u novoj potrošačkoj agendi i akcionom planu kružne ekonomije (circular economy). Revizije imaju za cilj da podrže promene u ponašanju potrošača za postizanje klimatskih i ekoloških ciljeva u okviru Evropskog zelenog dogovora. To će uraditi tako što će obezbediti da potrošači imaju bolje informacije o trajanju i mogućnosti popravljanja proizvoda, kao i da zaštite potrošače od komercijalnih praksi koje ih sprečavaju da kupuju održive proizvode.
Prilikom izrade predloga, Evropska Komisija je konsultovala preko 12000 potrošača, kao i kompanije, stručnjake za potrošače i nacionalne vlasti. Provera pouzdanosti ekoloških tvrdnji o proizvodima viđena je kao najveća prepreka potrošačima da se uključe u zelenu tranziciju. Polovina ispitanika je izjavila da su spremni da dodatno plate kako bi proizvod duže trajao bez potrebe za popravkom.
Istraživanja takođe pokazuju da se potrošači suočavaju sa nepoštenim poslovnim praksama, koje ih sprečavaju da donesu održive izbore. Rano kvarenje robe, obmanjujuće ekološke tvrdnje (greenwashing), netransparentne i neverodostojne etikete o održivosti ili informacioni alati o održivosti su uobičajene prakse.
Ovaj predlog je deo šireg cilja Evropske komisije da postane prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. To se može desiti samo ako potrošači i preduzeća troše i proizvode održivije. Predlog će takođe biti dopunjen drugim inicijativama, uključujući Inicijativu za održive proizvode i predstojeće inicijative o potkrepljivanju zelenih zahteva i o pravu na popravku. Predstojeća inicijativa Pravo na popravku će se fokusirati na podsticanje popravke robe nakon kupovine. Inicijativa osnaživanje potrošača za zelenu tranziciju nameće obavezu pružanja informacija o popravljivosti pre kupovine i zaštiti od nepoštenih praksi povezanih sa ranim zastarevanjem.
