U poslednjoj deceniji sve više raste zabrinutost zbog negativnog uticaja modne industrije na životnu sredinu. Linearni model proizvodnje, gde se sirovine i resursi uzimaju iz prirode, rafinišu ili prerađuju, a zatim transportuju u fabrike da bi se proizvodili modni dodaci i garderoba, više nije održiv. Cirkularna ekonomija je model kome se modna industrija sve više okreće.
Prioritet se daje smanjenju otpada i promovisanju ponovne upotrebe materijala i reciklaži. Jedan od pristupa koji najviše obećava je koncept cirkularne ili kružne mode (circular fashion) i sistem zatvorene petlje (closed-loop systems).
Cirkularna moda (circular fashion)
Cirkularna ili kružna moda se odnosi na sistem u kojem se odeća dizajnira, proizvodi i kupuje na način koji daje prednost dugovečnosti i održivosti. Ideja je da se stvori sistem zatvorene petlje u kome se otpad svodi na minimum, a resursi efikasno koriste.
To znači da se materijali koji se koriste u proizvodnji garderobe i modnih dodataka – aksesoara recikliraju i ponovo koriste. Odeća i modni dodaci su dizajnirani da traju duže, da mogu lako da se popravljaju i na kraju recikliraju ili prenamene odnosno preprave.
Ideja ovog koncepta je smanjenje količine sirovih materijala koji se koriste u proizvodnji i promovisanje upotrebe recikliranih materijala. U kružnom sistemu modne industrije, otpad predstavlja bogatstvo i vredan resurs. Proizvodi su tako dizajnirani da se recikliraju ili ponovo koriste na kraju svog životnog veka.
Jedna od ključnih strategija za smanjenje otpada u modnoj industriji je smanjenje količine tekstilnog otpada koji nastaje tokom procesa proizvodnje. To se postiže boljim dizajnom koji će omogućiti da pri pravljenju komada garderobe ostaje manje otpada od tkanine. Takođe se mogu koristiti digitalne tehnologije za optimizaciju procesa sečenja prilikom proizvodnje i šivenja.
Drugi pristup je upotreba materijala koji dolaze iz održive proizvodnje, kao što su na primer organski pamuk, reciklirani poliester i Tencel (vrsta prirodnog celuloznog vlakna koje je proizvedeno iz jezgra stabla eukaliptusa).
Ovi materijali imaju manji uticaj na životnu sredinu od tekstila koji se proizvodi na tradicionalni način. Mogu se reciklirati ili biološki razgraditi prirodnim putem na kraju svog životnog ciklusa. Pojedini brendovi takođe istražuju alternativne materijale, kao što su koža od pečuraka i tekstil na bazi morskih algi, koji imaju još manji uticaj na životnu sredinu.
Sistemi zatvorene petlje (closed-loop systems)
Sistemi zatvorene petlje su veoma važna komponenta sistema cirkularne mode. Ovaj sistem funkcioniše po principu da se otpad iz jedne faze proizvodnje koristi kao resurs u drugoj fazi proizvodnje. Akcenat je na efikasnom korišćenju resursa i povećanju održivosti modne industrije. Sve više ga usvajaju mnogi brendovi i implementiraju u svoje poslovanje.
Sistemi zatvorene petlje u modnoj industriji podrazumevaju niz proizvodnih procesa i praksi. Tu spada recikliranja i prenamene tekstilnog otpada kao i korišćenja obnovljivih izvora energije i smanjenja potrošnje vode.
Možda i ključna komponenta sistema zatvorene petlje je upotreba održivih materijala u proizvodnji. Tu spadaju materijali napravljeni iz recikliranih ili regenerisanih izvora, kao što su reciklirani poliester i Tencel. Takođe tu je i upotreba materijala koji imaju manji uticaj na životnu sredinu od tekstila proizvedenog na tradicionalni način, kao što su organski pamuk i lan.
Drugi važan aspekt sistema zatvorene petlje je primena kružnih poslovnih modela (circular business models). Jedan od načina je iznajmljivanje odeće, na primer Rent the Runway gde kupci mogu da iznajme odeću na određeno vreme. Nakon toga mogu da je vrate za ponovnu upotrebu ili recikliranje.
Modni brendovi koji primenjuju sistem zatvorene petlje
Nekoliko modnih brendova već primenjuje sisteme zatvorene petlje u svom poslovanju. Na primer, H&M ima svoju inicijativu „Close the Loop“. Ona ima za cilj smanjenje tekstilnog otpada i promovisanje cirkularne ekonomije u modnoj industriji.
Sistem se sastoji prikupljanja polovnih odevnih predmeta u prodavnicama i njihovo recikliranje u nove proizvode. Kao zamenu za donešenu garderobu kupci dobijaju vaučer koji mogu iskoristiti za kupovinu u H&M radnjama.
Druga inicijativa modnog brenda H&M je Conscious Collection, kolekcija koja koristi održive materijale i promoviše metode kružne ekonomije.
Gigant sportske opreme i odeće Adidas je takođe razvio svoj proizvodni proces zatvorene petlje. Korišćena odeća i obuća se recikliraju i pretvaraju u nove proizvode.
Jedna od inicijativa je i Make Fashion Circular koju je pokrenula Fondacija Ellen MacArthur. Ova fondacija pokreće saradnju između lidera modne industrije i drugih ključnih aktera kako bi se stvorila tekstilna ekonomija koja će biti održiva i prilagođena najboljim praksama poslovanja 21. veka.
Ciljevi su da se obezbedi da odeća bude napravljena od bezbednih i obnovljivih materijala. Novi modeli poslovanja utiču na to da se takva odeća više kupuje i koristi, a da se stara odeća manje ili uopšte na baca te pretvara u novu.
Cirkularna ekonomija i edukacija
Važan aspekt je da cirkularna ekonomija promoviše održive obrasce potrošnje. Veoma je važno izvršiti podsticanje i edukaciju kupaca da kupuju manje garderobe. Bolje je kupovati kvalitetniju odeću koja traje duže i odeću koja se može reciklirati. Edukacija potrošača o brendovima koji koriste inovativne poslovne modele je takođe bitna prilikom izbora kupovine garderobe i stvaranja međusobnog poverenja.
Cirkularna ekonomija u modnoj industriji i sistem zatvorene petlje čine obećavajući pristup ka održivoj modi. Smanjenjem otpada, promocijom efikasnosti resursa i podsticanjem održivih obrazaca potrošnje, modna industrija može dugoročno stvoriti održiviji i otporniji sistem od koga će korist imati i ljudi i cela planeta. U svesnim potrošačima je ključ i najveća uloga, od njihovog izbora i stepena svesti zavisi u kojoj meri će modna industrija biti dugoročno održiva.
