Procenjuje se da je modna industrija jedan od najvećih svetskih faktora koji doprinose zagađenju. Na nju potpada oko 20% globalnih otpadnih voda i otprilike 10% svetskih emisija gasova staklene bašte. Evropska unija (EU) je prihvatila izazov da reši ovo pitanje, ali ostaje pitanje: da li je ovo izvodljiv poduhvat? Brza moda jedan je od glavnih problema! Da li se njena era bliži kraju?
Dok mnoštvo potrošača, podstaknutih društveno svesnom generacijom Z, izražava želju za održivijim izborom odeće, na optimizam EU se može gledati sa skepticizmom.
Kupovina garderobe je i dalje omiljena zabava za mnoge, ali kolika je njena prava cena? EU ostaje i dalje optimista da bi štetna paradigma potrošnje odeće mogla biti ukinuta u bliskoj budućnosti.
U prethodnom mesecu, EU je usvojila preporuke u kojima se navodi njena strategija. Tu spada politika da proizvođači kreiraju trajnije, popravljive i reciklirajuće odevne predmete. Pored toga, EU je usvojila propise koji naglašavaju neophodnost da proizvodnja poštuje ljudska prava, socijalne standarde, tačnost etiketa, dobrobit životinja i očuvanje životne sredine kroz čitav lanac snabdevanja.
Contents
Razotkrivanje pravog puta brze mode
Evropski poslanici se zalažu za transformativne promene u industriji brze mode, žestoko kritikujući njeno zanemarivanje i čovečanstva i životne sredine. Lokacije kao što su pustinja Atakama u Čileu, kao i afričke zemlje Gana i Kenija, trenutno snose teret značajnog dela svetskog tekstilnog otpada.
Zaslužujući nezavidan nadimak “deponije planete“, pustinja Atakama je privukla pažnju zbog izveštaja koji ukazuju na prisustvo oko 741 hektara odbačene odeće. Značajan broj ovih odevnih predmeta nikada nije nošen i zbog njihovog lošeg kvaliteta ne može se preprodati.
Čile je glavni uvoznik polovne odeće u Južnoj Americi. Međutim, sam obim brze modne proizvodnje često kulminira odlaganjem značajnog dela. Ogromna akumulacija neželjene brze mode nije samo ružan prizor sa terena. Ona ima štetne posledice kako po životnu sredinu tako i po lokalne zajednice koje žive u blizini.
Ovo pitanje takođe muči zemlje u Africi, kao što je Gana. Zemlja uvozi neverovatnih 15 miliona komada polovne odeće nedeljno. Lokalno nazvana “odeća mrtvog belog čoveka“, Gana se rangira kao najveći globalni uvoznik polovnih odevnih predmeta.
Odeća koja je prvobitno donirana dobrotvornim radnjama u zemljama poput Velike Britanije, SAD-a i Kine ide dalje. Ove stavke se prodaju izvoznicima i uvoznicima koji održavaju ciklus tako što ih prodaju prodavcima na tržištima kao što je Kantamanto, koja se nalazi u Akri.
Kantamanto, sa svojim mnoštvom tezgi, služi kao centar za odeću jeftinih prodavaca kao što su H&M, Primark i New Look. Mnogi komadi i dalje zadržavaju svoje etikete dobrotvornih prodavnica. Fondacija Or, koja podržava inicijative sa društvenim uticajem širom Afrike, procenjuje da otprilike 40% odeće u Kantamantu na kraju postaje otpad.
Dok neki od ovih odbačenih predmeta pronalaze svoj put u sistemima za upravljanje otpadom, drugi se spaljuju u blizini tržišta. To dovodi do oslobađanja zagađivača iz sintetičkih tkanina u atmosferu.
Rešenja EU za brzu modu
Evropska unija (EU) teži prelasku sa linearnog modela proizvodnje na kružni. Ovaj kružni model predviđa da je svaki odevni predmet za višekratnu upotrebu, da može da se reciklira ili da je sposoban za biorazgradnju i kompostiranje. Takva težnja je neosporno pragmatična, posebno u vremenu kada je imperativ rešavanja štetnog uticaja brze mode na planetu široko priznat.
Kritičari međutim tvrde da samo dokumentovanje štetne putanje i suprotstavljanje privlačnosti jeftine, lako dostupne odeće neće uspeti da reši problem.
Analiza Fondacije Ellen MacArthur sugeriše da 30% novoproizvedenih odevnih predmeta svake godine nikada ne dođe do kupaca. Stvarni problem se proteže dalje od puke trajnosti garderobe ili nedostatka iste.
Studija iz 2022. sprovedena u Francuskoj došla je do zanimljivih zaključaka. 35% pojedinaca odbacuje svoju odeću zbog istrošenosti dok 56% pripisuje svoje odlaganje odeći koja nije u skladu sa njihovim ličnim stilom ili im se jednostavno ne sviđa.
Očigledno je da se više od polovine odeće odbacuje iz razloga koji nisu vezani za njenu dugovečnost. Time se naglašava da značajan deo nevolje potiče od ponašanja potrošača, a ne samo od prakse brendova brze mode.
Da li se industrija brze mode zaista može obuzdati?
Kritičari tvrde da naglasak EU na preprodaji i popravci odeće možda neće izgledati finansijski održivo ili dovoljno sveobuhvatno da značajno promeni perspektivu potrošača.
Nekoliko brendova brze mode zaslužuje priznanje za svoje korake ka povećanju dugovečnosti svojih proizvoda. Maloprodajni gigant Zara nedavno je uveo servis popravke. Međutim, imajući u vidu da prosečna cena 70% svih odevnih predmeta kupljenih u Francuskoj iznosi samo 8,20 evra, teško da će značajan broj pojedinaca voljno platiti više od toga da popravi dugmad ili ponovo porubi haljinu.
Iako su aspekti popravke i ponovne upotrebe garderobe, strategije EU, naišli na skepticizam, njene inicijative proširene odgovornosti proizvođača dobile su povoljnije povratne informacije. U okviru ove inicijative, trgovci će preuzeti finansijsku odgovornost za sve faze ciklusa završetka životnog veka odeće. Tu spadaju procesi sakupljanja, sortiranja i recikliranja garderobe.
Dok predlozi proširene odgovornosti proizvođača ostaju u fazi razvoja, bez još javno objavljenih specifičnosti, teško da će doći do značajnih promena u proizvodnim metodama ili poslovnim modelima. Jedno od rešenja je da brendovi budu suočeni sa značajnim finansijskim kaznama.
U kojoj meri možemo predvideti kraj kulture brze mode?
Primetna promena u stavovima se pojavljuje u rastućem segmentu potrošača. Podaci sa eBay-a pokazuju da polovna odeća čini 22% garderobe pojedinaca starosti od 18 do 34 godine u Velikoj Britaniji i ova brojka bi mogla da raste. Ovu demografsku kategoriju prvenstveno čini generacija Z. Značajan deo njih se aktivno odlučuje za kupovinu odeće u second hand prodavnicama.
Potrošački analitičari iz Canvas8 otkrivaju da je 43% Britanaca iskusilo krivicu zbog kupovine artikala od Zare i H&M-a. Međutom, samo 17% izražava nameru da smanji svoju potrošnju na brzu modu u narednih pet godina.
Čini se da je cena u fokusu ovog trenda o čemu svedoči 72% anketiranih pojedinaca koji ukazuju da je njihov izbor da kupuju brzu modu prvenstveno vođen njenom percepcijom “dobre vrednosti za novac“.
U istoj studiji, više od polovine britanskog stanovništva priznalo je da poseduje ograničeno znanje o posledicama brze mode. Dobra stvar je da ipak izražavaju želju za dodatnim informacijama iz zvaničnih izvora.
Politika plata u brzoj modnoj industriji
Jedna konkretna kritika upućena strategijama EU odnosi se na nepostojanje zakona koji se odnose na plate radnika. Potencijalna primena takvih mera učinila bi malo verovatnim da trgovci na malo nastave da nude odeću po izuzetno niskim cenama. Na taj način više ne bi mogli da se oslanjaju na jeftinu radnu snagu.
Britanska televizijska mreža Channel 4 poslala je tajno svog novinara u dve fabrike u Guangzhou u Kini. Istraga je otkrila da radnici primaju osnovnu platu od 4000 juana mesečno – otprilike 503 evra – za radne dane koji često traju i do 18 sati. Očekuje se da će ovi radnici proizvoditi 500 odevnih predmeta dnevno i da im se daje samo jedan slobodan dan svakog meseca.
Ovaj strašni scenario drži značajan broj radnika, pretežno žena, u siromaštvu. Na njih se vrši pritisak da ubrzaju proizvodnju kako bi zadržali poslove koji im očajnički trebaju. Povećane plate bi doprinele ne samo suzbijanju prekomerne proizvodnje već i poboljšanju kvaliteta života ovih zaposlenih.
Zaključak
Iako sugestije EU neosporno predstavljaju korak u pravom smeru, očigledno je da nisu u potpunosti sprovele sve rezolucije o trajnom iskorenjivanju brze mode.
U idealnom scenariju, potrošači bi trebalo da imaju za cilj da se odvoje od industrije brze mode i usvoje drugačije svesnije izbore. Međutim, postojeće ekonomske okolnosti predstavljaju veliku prepreku za brojne pojedince.
Potrebno je prebaciti fokus sa traženja prolazne privlačnosti brze mode na prelazak na kupovinu manje stvari. Ovo ne znači da se troši više. Umesto toga, potrebno je kupovati komade odeće koji pružaju povećanu svestranost i izrađeni su na način koji je u skladu sa dobrom planete.
Izvor: euronews.com
