Mikroplastika (microplastics) je definitivno svuda oko nas, na žalosti i u nama. Nalazi se u okeanima, morima, jezerima, rekama, zemljištu, pa čak i u vazduhu koji udišemo. Samim tim uticaj mikroplastike na prirodu je ogroman jer je dospela kako u životinje tako i u ljude.
Koje su dugoročne posledice prisustva mikroplastike u živim organizmima nije za sad poznato, jer je problem relativno novije prirode, ali svakako ne može biti nešto dobro.
Šta je problem sa mikroplastikom?
Mikroplastika predstavlja komade ili delove plastike manje od 5 mm i može se naći u različitim oblicima i formama. To su mikrozrna (microbeads), komadi plastike manji od 1 mm koji se nalaze u proizvodima za ličnu higijenu ili mikrovlakna (microfibers) koja potiču od sintetičkog tekstila.
Problem sa mikroplastikom je što ne može da se razgradi kao što to čine prirodni materijali. Umesto toga, ti sićušni delovi plastike se dodatno raspadaju na sve manje i manje čestice, poznate kao nanoplastika (nanoplastics). Oni su veličine od 1 do 1000 nano milimetara, koje je još teže ukloniti iz prirode. Mikroplastika opstaje u prirodi stotinama godina, a s obzirom na veličinu teško se otkriva i još teže uklanja.
Uticaj mikroplastike na prirodu
Uticaj mikroplastike na životnu sredinu još uvek nije u potpunosti istražen jer je uočen tek nakon 2000. godine. Studije su do sad pokazale da ona može naneti štetu vodenom svetu i organizmima na različite načine. Ribe, ptice i druge kopnene životinje gutajući mikroplastiku prouzrokuju probleme u svom digestivnom sistemu i talože ovaj veštački materijal u organizmu.
Pored direktne štete koju izaziva mikroplastika, ona takođe utiče na čitave ekosisteme. Na primer, gutanje mikroplastike od strane manjih živih organizama dovodi do bioakumulacije (bioaccumulation). Tako se koncentracija toksina iz mikroplastike povećava, i penje u lancu ishrane.
Na ovaj način mikroplastika ulazi u digestivni trakt ostalih većih predatora u lancu ishrane, a dolazi na kraju i do ljudi koji konzumiraju ribu i plodove mora.
Prepoznavanje uticaja mikroplastike na prirodu i njenog dejstva na ekosistem dovelo je od toga da su neke zemlje zabranile upotrebu mikrozrna u proizvodima za ličnu higijenu. Pojedine zemlje su uvele razne propise za pokušaj smanjenja mikroplastike iz drugih izvora, kao što su na primer mašine za pranje veša.
Ove inicijative su svakako dobre ali i ne i dovoljne za rešavanje ovog problema, s obzirom da se plastika proizvodi nesmanjenim intezitetom.
Potrošači takođe mogu dati sopstveni doprinos kako bi smanjili uticaj mikroplastike na prirodu na taj način što će birati proizvode koji ne sadrže mikrozrna. To su na primer kozmetički proizvodi napravljeni sa prirodnim pilinzima od šećera ili soli, a takođe dobro je izbegavanje plastike za jednokratnu upotrebu.
Pravilno odlaganje plastičnog otpada i reciklaža plastike je još jedan od načina koji može smanjiti uticaj mikroplastike na prirodu i pomoći u sprečavanju njenog ulaska u ekosistem.
Veza modne industrije i mikroplastike
Modna industrija je jedna od najvećih industrija na svetu. Svojim brzim razvojem i trendovima kakav je brza moda (fast fashion), postala je značajan generator zagađenja. Samim tim je i doprinos problemu zagađenja mikroplastikom. Modna industrija, s obzirom na materijale koje koristi u proizvodnji, doprinosi značajnom oslobađanju mikroplastike u ekosistem.
Mikroplastika se oslobađa u prirodu i ekosistem iz različitih izvora u modnoj industriji. Jedan od najznačajnijih izvora je sintetički tekstil, čija je baza poliester i najlon, jer se koristi za izradu odeće i drugih modnih dodataka – aksesoara.
Ovi materijali tokom pranja oslobađaju sitna plastična vlakna, koja na kraju završavaju u vodenim tokovima i ekosistemu.
Pitanje mikroplastike u modnoj industriji je povezan sa ljudskim zdravljem, ne samo za životnom sredinom. Istraživanja pokazuju da mikroplastika oslobađa toksične hemikalije, kao što su ftalati (phthalates) i bisfenol A (bisphenol A), koji mogu biti štetni po ljudsko zdravlje. Ove hemikalije ulaze u organizam konzumacijom kontaminirane morske hrane, vode za piće, nošenjem garderobe, čak kroz vazduh koji udišemo.
Statistika mikroplastike
Prema izveštaju fondacije Ellen MacArthur (Ellen MacArthur Foundation), modna industrija proizvede 92 miliona tona tekstilnog otpada svake godine. Pprocena je da je broj veći od 100 miliona tona, pri čemu većinu ovog otpada čine sintetička vlakna.
Sintetičke tkanine kao što su poliester, najlon i akril se obilato koriste prilikom proizvodnje odeće. Tokom pranja oslobađaju u vodu mikrovlakna koja završavaju u vodenim tokovima. Jedna prosečna veš mašina sa nekoliko kilograma veša, tokom pranja može osloboditi stotine hiljada mikrovlakana u životnu sredinu.
Studija Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN – International Union for Conservation of Nature) otkrila je da oko 35% mikroplastike u okeanima potiče od sintetičkog tekstila.
Ova mikrovlakna ulaze u lanac ishrane kada ih morske životinje konzumiraju sa hranom, što dovodi do blokade u njihovom probavnom sistemu i konačno do smrti. Frapantan je podatak u okviru Iste studije koja pokazuje da se mikroplastika u 90% slučajeva nalazi u kuhinjskoj soli. Ljudi konzumiraju so gotovo svakodnevno.
Jedna Holandska studija je proučavala krv 22 osobe i pronašla mikroplastiku kod njih 16, što je 77%. Uzorak jeste mali ali veoma zabrinjavajuć. Procena je da je svaki čovek izložen od 74000 do 121000 čestica mikroplastike godišnje. Ona se taloži u ljudskom organizmu u krvi, plućima, bubrezima i veliko je pitanje kakav uticaj ima na zdravlje i biološke procese organizma.
Rešenja za mirkoplastiku
Prirodni materijali kako bi se smanjio uticaj mikroplastike na prirodu
Jedno od rešenja za smanjenje mikroplastike u prirodi je korišćenje prirodnih materijala umesto sintetičkih. Tkanine u modnoj industriji i generalno, koje su napravljene od prirodnih vlakana, kao što su pamuk, lan i svila, svakako oslobađaju manje mikroplastike tokom pranja i nošenja.
Ovi prirodni materijali nisu bez mane i takođe imaju uticaj na životnu sredinu jer se za njihovu proizvodnju troši voda koja zagađuje zemljište kao i energija. Ali, svako su bolje rešenje od upotrebe sintetičkih materijala.
Nove tehnologije
Ulaganje u nove tehnologije koje mogu skupljati ili blokirati mikroplastiku pre nego što uđe u životnu sredinu jedno je od rešenja. Na primer, pojedini proizvođači su na tržište izbacili specijalne mašine za pranje veša. Ugrađeni filteri od mikrovlakana mogu zaustavljati i skupljati mikrovlakna iz garderobe pre nego što se ona oslobode u vodovod.
Ovakve tehnologije obećavaju i još uvek su u ranoj fazi razvoja. Proći će još dosta vremena dok ne budu dostupne za široku upotrebu, posebno zbog cene proizvodnje.
Upotreba enzima za razbijanje mikrovlakana
Jedna od tehnologija koja se trenutno razvija je upotreba enzima za razbijanje mikrovlakana. Istraživači su pronašli enzime koji mogu da razbiju sintetička vlakna koja se obično koriste za proizvodnju odeće od poliestera i najlona.
Najčešće sintetičko vlakno koje se koristi u odeći je polietilen tereftalat (PET – polyethylene terephthalate). Glavni enzim koji se koristi za njegovo razlaganje je poznat kao PETaza (PETase). Ovi enzimi se mogu dodati u mašine za pranje veša putem praškova za pranje ili pak koristiti u proizvodnji odeće. Na taj način bi se smanjilo oslobađanje mikrovlakana.
Unapređene tkanine
Patagonia, američki prodavac odeće, je razvila tkanine koje oslobađaju manje mikrovlakana. Oni su razvili sintetičku vunu koje oslobađa za 80% manje mikrovlakana od tradicionalne vune. Neke druge kompanije istražuju upotrebu prirodnih vlakana, kao što su pamuk i vuna, koja uopšte na oslobađaju mikrovlakna tokom nošenja i pranja.
Reciklaža i mikroplastika
Upotreba reciklirane plastike u proizvodnji odeće je još jedna od tehnologija koja doprinosi da se smanji količina mikroplastike prirodi. Korišćenjem reciklirane plastike proizvodi se manje nove plastike. To smanjuje ukupnu količinu plastike koja završava u životnoj sredini. Međutim ovo rešenje samo umanjuje problem ali ga ne eliminiše u potpunosti.
Skupljanje plastičnog otpada
The Ocean Cleanup je neprofitna organizacija koja razvija i skalira tehnologije kako bi se okeani oslobodili plastike. Ona je razvila uređaj koji koristi plutajuće barijere za prikupljanje plastičnog otpada u rekama pre nego što on dospe u okean. Ova tehnologija bi mogla značajno doprineti da se smanji količina mikroplastike koja ulazi u mora i okeane.
Uloga potrošača
Podizanje svesti potrošača o ulozi mikroplastike u ekosistemu i uticaju na zdravlje ljudi može igrati značajnu ulogu u rešavanju problema mikroplastike u modnoj industriji. Odabir odeće i aksesoara od prirodnih materijala ili kupovina visokokvalitetnih odevnih predmeta koji će duže trajati jedno je od rešenja. Ređe pranje garderobe može doprineti u smanjenju količine mikroplastike koja se oslobađa u životnu sredinu.
Korišćenje niže temperature prilikom pranja veša kao i korišćenje praška za veš sa enzimima koja je razgrađuju sintetička vlakna (PET) mogu takođe doprineti smanjenju mkroplastike u prirodi.
Svi možemo dati doprinos smanjenju mikroplastike u eko sistemu. Možda je već kasno, pošto je mikroplastika svuda i nije je lako identifikovati i razgraditi. Od novih tehnologija preko uticaja na svest potrošača do članaka koji se bave ovom problematikom – neka svako doprinese po malo. Počnite od sebe, nemojte čekati druge, Vaše zdravlje je u pitanju.
