IKEA je švedski gigantski proizvođač nameštaja, koji u poslednjoj deceniji pokušava da napravi značajne korake ka tome da postane ekološki prihvatljiviji. Iako je pred kompanijom još uvek dug put u pogledu održivog poslovanja, određeni koraci su već preduzeti, kako bi se uticaj na životnu sredinu sveo na razumnu meru. Da li je IKEA eco friendly prodavnica i šta je konkretno preduzeto pročitajte u nastavku teksta.
Contents
Ko je IKEA?
Prihod i profit
IKEA je jedan od najvećih prodavaca nameštaja na svetu, sa prihodom od oko 44,7 milijardi evra godišnje. Podaci koji su izneti se odnose na post kovid godinu, gde je zabeležen pad, što znači da je prihod i znatno veći. IKEA je ostala profitabilna nakon vrha pandemije korona virusa iz 2020. godine, sa profitom od oko 2,5 milijarde evra.
Broj prodavnica
Podaci za 2021. godinu govore da IKEA ima 445 prodavnica u 52 zemlje. Kompanija je veoma zastupljena u Evropi, gde Srbija nije izuzetak, sa više od 300 prodavnica. Severna Amerika i Azija su takođe važna tržišta, sa više od 70 prodavnica u svakom regionu. Pored svojih fizičkih prodavnica, IKEA je prisutna on-line u mnogim zemljama, omogućavajući kupcima da kupuju proizvode od kuće.
Proizvodi
IKEA je poznata po svom širokom asortimanu proizvoda, koji uključuje sve od nameštaja preko kuhinjskog posuđa do predmeta za kućni dekor. Kompanija u ponudi ima više od 9500 proizvoda u svojim prodavnicama kao i u ponudi na zvaničnoj web prezentaciji.
Cilj kompanije jeste da do 2030. godine. u svojoj ponudi ima samo proizvode koji su napravljeni od materijala iz obnovljivih resursa i od materijala koji se mogu reciklirati.
Broj zaposlenih
IKEA je veliki poslodavac, sa više od 211000 zaposlenih širom sveta. Kompanija je poznata po snažnoj posvećenosti ka zaštiti prava svojim zaposlenima. Fokus je na omogućavanju pravičnih plata i beneficija, kao i mogućnostima za razvoj karijere i napredovanje.
Baze klijenata
IKEA ima veliku i lojalnu bazu kupaca, sa milionima ljudi širom sveta koji kupuju u njenim prodavnicama svake godine. Prema istraživanju koje je sprovedeno 2021. godine, ocena zadovoljstva kupaca kompanije bila je 79 od 100. Ova ocena je snažan pokazatelj uspeha kompanije u ispunjavanju potreba i očekivanja svojih kupaca.
Gruen efekat u IKEA prodavnicama (The Gruen effect)
Gruen efekat je fenomen koji se javlja kada kupac uđe u prodavnicu sa jasnom namerom da kupi određeni proizvod ili sa idejom šta da pogleda. Zbog rasporeda u samom prodajnom objektu ili dizajnom prodajnog prostora on postaje dezorijentisan i ometan. To dovodi do toga da izgubi pojam o vremenu i troši više novca nego što je planirao na predmete koji mu i nisu trenutno potrebni.
Ovaj efekat je nazvan po Viktoru Gruenu (Victor Gruen), austrijskom arhitekti koji je izvršio revoluciju koncepta tržnih centara 1950-tih i 1960-tih godina.
IKEA je upravo odličan primer kako se Gruen efekat može koristiti da podstakne kupce da troše više novca. Prodajni prostori IKEA prodavnica imaju izgledu poput lavirinta, sa vijugavim stazama koje vode kupce kroz različite delove prodavnice.
Svi koji su bili u prodavnicama mogu primetiti da lavirint kao da nema kraj. Jednostavno ako želite da završite kupovinu prisiljeni ste da, hteli to ili ne, makar letimično bacite pogled na skoro sve proizvode iz ponude.
Jedna od najefikasnijih tehnika koje IKEA koristi za stvaranje Gruenovog efekta je upotreba svetlih boja i smele grafike. Plavo-žuta boja sa upadljivom logom prodavnice je odmah prepoznatljiva i stvara osećaj uzbuđenja i energije. Takođe, privlačna grafika promoviše proizvode tako da stvori osećaj hitnosti kupovine, prilika je sad ili nikad.
Još jedan ključni element Gruen efekta u IKEA-i je upotreba osvetljenja. Dobro osvetljen prostor prodavnice stvara atmosferu dobrodošlice koja podstiče kupce da što duže ostanu i dublje istražuju. Ciljano i istaknuto osvetljenje određenih proizvoda stvora osećaj drame i uzbuđenja kod kupaca.
Izgled lavirinta u prodavnici takođe igra ključnu ulogu u ostvarivanju Gruenovog efekta. Kupci su primorani da se kreću kroz prodavnicu uz osećaj iščekivanja i konačnog otkrića kako bi pronašli proizvod koji traže, a pri tom otkrili i novi proizvod za koji možda ne znaju da postoji.
Pored rasporeda i dizajna prodavnice, IKEA koristi i druge metode da pojača Gruen efekat. Na primer, kompanija nudi razne usluge u prodavnici, kao što su konsultacije o dizajnu proizvoda i pomoć pri montaži. Ove usluge čine iskustvo kupovine privlačnijim sve u cilju da će kupci potrošiti više novca.
IKEA eco friendly prodavnica u nastajanju
Održivi resursi i reciklaža
IKEA se obavezala da će do 2030. godine u svojoj prodaji i proizvodnji koristiti samo materijal iz obnovljivih resursa i one koji mogu da se recikliraju. To znači da će doći do postepenog ukidanja upotrebe drveta iz šuma koje su posebno posečene za IKEA proizvode, u korist materijala koji se recikliraju i onih koji se mogu proizvesti na održiv način.
Kompanija je takođe postavila cilj da postane klimatski pozitivna (climate positive) do 2030. godine. To znači da će uticati na emisiju gasova koji podstiču efekat staklene bašte.
Dizajn proizvoda
Drugi način na koji IKEA radi na održivosti poslovanja jeste drugačiji pristup dizajnu proizvoda. Fokus je prebačen na stvaranje proizvoda koji su izdržljiviji, mogu se popraviti i reciklirati. To dovodi do toga da proizvodi traju duže, smanjujući potrebu za novom kupovinom te da se mogu lako popraviti ako se pokvare.
Obnovljivi izvori energije
Pored ovih inicijativa, IKEA takođe ulaže napore ka smanjenju emisije ugljen dioksida putem korišćenja obnovljivih izvora energije. Kompanija je uložila u projekte koji koriste energiju vetra i sunca i obavezala se da će proizvesti onoliko obnovljive energije koliko i potroši tokom godine.
Takođe se radi na poboljšanju efikasnosti lanca snabdevanja, sprovođenjem inicijativa za smanjenje otpada, poboljšanjem energetske efikasnosti i povećanjem korišćenja održivih materijala.
IKEA Program otkupa – Druga šansa (Buy back)
Još jedan od načina ka poboljšanju poslovanja je i Buy back program koji omogućava kupcima da svoj polovni IKEA nameštaj prodaju nazad kompaniji u zamenu za vaučer. Vaučer se može koristiti za kupovinu novih IKEA proizvoda, podstičući kupce da recikliraju svoj stari nameštaj umesto da ga bace. Ovaj program dostupan je i u Srbiji i zove se Druga šansa. Pogledajte više o programu ovde.
Program je dostupan za širok spektar IKEA proizvoda kao što su stolice, stolovi, kredenci i ormari. Međutim, određeni uslovi moraju biti ispunjeni kako bi proizvodi bili kvalifikovani za program.
Nameštaj mora biti u dobrom stanju, bez znakova habanja i mora biti sastavljen sa svim delovima. Iznos vaučera koji kupci dobijaju zavisiće od stanja nameštaja, pri čemu će najkvalitetniji predmeti dobiti najveću vrednost.
Program druga šansa deo je šire strategije održivosti IKEA poslovanja, koji ima za cilj da promoviše principe cirkularne ekonomije (circular economy) i da smanji negativan uticaj kompanije na životnu sredinu. Podstičući kupce da recikliraju svoj stari nameštaj umesto da ga bacaju, IKEA pomaže smanjenju količine otpada koji završava na deponijama.
Kritike IKEA poslovanja
Emisija ugljen-dioksida
Jedan od najvećih ekoloških problema za koji se IKEA tereti je emisija ugljen dioksida (carbon footprint). Proizvodi kompanije se prave u raznim delovima sveta i transportuju do njihovih prodavnica, što dovodi do značajne količine emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte.
Iako se IKEA obavezala da će smanjiti emisiju ugljen dioksida i ostalih komponenti baziranih na ugljeniku, ispred kompanije je dug put kako bi ispunila svoje ciljeve održivosti.
Krčenje šuma
IKEA koristi značajnu količinu drveta za proizvodnju svojih proizvoda, što je dovelo do velikog krčenja šuma na lokacijama širom planete. Kritike se odnose na nabavku drveta sa područja država u kojima se slabo poštuje održivo poslovanje, što dovodi do razornog uticaja na lokalne ekosisteme i zajednice.
Otpad
IKEA proizvodi su često napravljeni za jednokratnu upotrebu, što neminovno dovodi do velike količine otpada. Kompanija se suočava sa kritikama da ne čini dovoljno da podstakne reciklažu i da ne preuzima odgovornost za pravilno odlaganje svojih proizvoda na kraju njihovog životnog veka.
Radne prakse
Pored zabrinutosti za životnu sredinu, IKEA se takođe suočava sa kritikama zbog svoje radne prakse. Kompanija je optužena da koristi dečiji rad, i da svojim radnicima ne obezbeđuje pravedne plate i uslove rada.
Kritika IKEA programa Druga šansa
Još jedna kritika se odnosi na program Druga šansa koji možda nije finansijski isplativ za kupce. Vaučer koji se kupcima nudi u zamenu za njihov korišćeni nameštaj, možda neće biti dovoljan da pokrije troškove kupovine novih IKEA proizvoda.
To znači da će kupci morati da plate razliku za kupovinu novog nameštaja, a često je to obeshrabrujuće i dovodi do odustajanja u učestvovanju u programu.
Još jedna kritika programa Druga šansa je da nije dostupan svim korisnicima. Program zahteva da nameštaj koji se prodaje nazad bude u potpunosti sastavljen, što je teško ostvarivo nakon godina korišćenja nameštaja.
Neki kritičari su takođe doveli u pitanje i efikasnost programa o smanjenju otpada. Iako program podstiče kupce da recikliraju svoj stari nameštaj, on možda neće rešiti osnovni problem prekomerne potrošnje i proizvodnje novog nameštaja, te seče nove šume. Smatra se da ovaj program ima mali uticaj na sveukupno smanjenje otpada.
IKEA je svakako postigla značajne korake ka principima održivog poslovanja ali potrebno je još više napora u tom pravcu. Potrošači koji su ekološki svesniji potražiće alternativu prodavcima koji se ne pridržavaju ekoloških principa pa su kompanije poput IKEA prinuđene da menjaju svoj model poslovanja.
Nadamo se zelenijoj budućnosti i boljim proizvodima, ne samo u IKEA prodavnicama nego i šire. Giganti kakav je IKEA mogu značajno doprineti povećanju svesti o ekološkim praksama u poslovanju. Takođe mogu podstaknuti druge svojim primerom i postati predvodnik s obzirom na svoju veličinu, ugled i renome.
