Tokom poslednje decenije, ekološki prihvatljiva moda ili eko moda (eco-friendly fashion) postala je veoma popularna kod kupaca ali i među dizajnerima i proizvođačima. Nastao je svojevrsni pokret koji podržava održivo poslovanje modne industrije uz niz etičkih praksa ka ostvarivanju krajnjih ciljeva. Eko održiva moda se odnosi na garderobu gde spada odeća, obuća i svi pripadajući aksesoari koji su napravljeni od ekološki održivih materijala i ekološkim održivim procesom.
Modna industrija se svrstala u jednog od najvećih uzročnika globalnog zagađenja. Prema Blumbergu modna industrija generiše 10% globalne proizvodnje ugljen dioksida. To je više od kompletnog međunarodnog avio saobraćaja i šipinga (shipping) zajedno. Još gora je statistika kada dodamo da modna industrija stvara petinu od 300 miliona tona plastike koja se proizvede u svetu godišnje.
Ekološki prihvatljiva moda ima upravo za cilj da smanji negativan uticaj modne industrije na životnu sredinu.
Hajde da se upoznamo sa nekim osnovnim konceptima u ekološki prihvatljivoj modnoj industriji i sa terminologijom koja se koristi.
Contents
Kako funkcioniše tradicionalna moda?
Tradicionalna modna industrija mahom se zasniva na konceptu brze mode (fast fashion), u kojoj se odeća masovno proizvodi i prodaje velikom brzinom, po relativno pristupačnim cenama, kako bi se zadovoljila velika potražnja potrošača za modernom ali u principu jeftinom odećom.
Takav način proizvodnje i prodaje odeće i aksesoara nemilice koristi neobnovljive prirodne resurse što dovodi do gomilanja otpada i prekomernog zagađenja. Zbog svega navedenog, ekološki prihvatljiva moda se nametnula kako koncept koji će biti održiv uz etičku proizvodnju i pristup modnoj industriji.
Ekološki prihvatljiv koncept u modnoj industriji se može podeliti u dve glavne kategorije:
Održivi modni koncept
Održivi modni koncept se odnosi na proizvodnju odeće i aksesoara koji su napravljeni od ekološki prihvatljivih materijala. To su na primer organski pamuk, reciklirani poliester i konoplja. Ovi materijali se proizvode na način koji minimalno šteti životnoj sredini.
Etičke prakse u modnoj industriji
Etika u modi se odnosi na proizvodnju odeće i aksesoara uz pridržavanje etičkih praksi rada i principa fer trgovine.
Ekološki održiva moda i njen pristup proizvodnji obuhvata upotrebu prirodnih materijala, reciklažu i nadreciklažu (upcycling), nulti otpad (zero waste), sporu modu (slow fashion) i etičke radne prakse.
Prirodni materijali koji se koriste na ekološki prihvatljiv način
Jedan od osnovnih elemenata ekološki prihvatljive mode je upotreba prirodnih materijala. Prirodni materijali koji se koriste treba da zadovolje minimalno sledeće kriterijume: da su biorazgradivi i obnovljivi. Neki od prirodnih materijala koji se koriste na ekološki prihvatljiv način su pamuk, lan, konoplja, svila, vuna i bambus.
Pamuk
Pamuk je jedan od najčešće korišćenih materijala u modi. Međutim, tokom njegove proizvodnje se često koriste štetni pesticidi i đubriva koja zagađuju zemljište, vodu i vazduh. Tradicionalni uzgoj pamuka koristi mnogo vode za proizvodnju i doprinosi degradaciji i zagađenju zemljišta. Zbog svega navedenog mnogo bolja alternativa je organski pamuk.
On se uzgaja uz održive poljoprivredne prakse koje se ne oslanjaju na sintetičke pesticide i đubriva. Takođe, za uzgoj organskog pamuka se koristi znatno manje vode i na taj način se zemljište manje zagađuje.
Lan
Lan je prirodni materijal napravljen od vlakana biljke lana. Njegova proizvodnja je ekološki održiva jer zahteva manje vode i pesticida u poređenju sa drugim kulturama. Takođe je biorazgradiv i nema izražen negativan uticaj na prirodnu sredinu.
Konoplja
Konoplja je obnovljiv materijal koji se polako vraća u modnu industriju. To je brzo-rastuća kultura koja zahteva manje vode i pesticida za proizvodnju te se koristi za izradu niza proizvoda, uključujući odeću, modne aksesoare pa čak i građevinski materijal.
Svila
Svila je luksuzan i izdržljiv materijal koji je takođe bio-razgradiv. Tradicionalna proizvodnja svile je prilično štetna po životnu sredinu jer uključuje ubijanje svilenih buba. Alternativa tradicionalnoj proizvodnji je takav proces proizvodnje u kome se dopušta svilenim bubama da izađu iz svojih čaura pre berbe svile.
Vuna
Vuna je prirodni materijal, odnosno mekana dlaka krzna, najčešće ovaca. Tradicionalna proizvodnja vune je štetna po životnu sredinu zbog emisije metana iz uzgoja ovaca. Ekološki održiva proizvodnja vune je moguća korišćenjem regenerativnih praksi ispaše ovaca.
Bambus
Bambus je brzo-rastući i obnovljiv materijal koji zauzima sve više mesta u modnoj industriji. Za njegovu proizvodnju potrebno je manje vode i pesticida za rast u poređenju sa drugim kulturama, a takođe je i bio-razgradiv. Međutim, proizvodnja bambusove tkanine se postiže upotrebom jakih hemikalija, pa je važno odabrati proizvode od bambusa koji se proizvode ekološki prihvatljivijim metodama.
Reciklaža i nadreciklaža (recycling and upcycling)
Reciklaža i nadreciklaža se sve više primenjuju u modnoj industriji kao deo koncepta održivosti. Recikliranje se odnosi na proces pretvaranja otpadnog materijala u nove proizvode. Nadreciklaža predstavlja koncept davanja neželjenim predmetima i materijalima novu vrednost, veću nego što je bila.
Recikliranje u modi može imati mnogo različitih oblika. Jedan od primera je korišćenje recikliranih tkanina za kreiranje novih odevnih predmeta. Pojedini modni brendovi odeće koriste reciklirane plastične boce za proizvodnju poliesterskih tkanina, koje se dalje koriste u proizvodnji garderobe. Takođe, neki brendovi koriste reciklirani pamuk ili vunu kako bi napravili novu garderobu.
Nadreciklaža sa druge strane znači uzimanje odbačenih materijala i njihovo pretvaranje u nešto novo i poželjno. Ovo se na primer postiže korišćenjem starinskih tkanina za kreiranje novih odevnih predmeta ili prenamenom stare odeće u nove moderne dizajne koji će dobiti veću vrednost.
Glavna prednost reciklaže i nadreciklaže u modnoj industriji je to što smanjuje količinu otpada koji ide na deponije. To dalje lančano smanjuje potražnju za korišćenjem novih resursa i utrošene energije koja bi bila potrebna za kreiranje nove garderobe. Osim toga, na ovaj način se stimuliše promocija cirkularne ekonomije, gde se stari i odbačeni, već korišćeni materijali ponovo koriste i prenamenjuju.
Nulti otpad
U kontekstu ekološki prihvatljive mode, nulti otpad se odnosi na ideju proizvodnje garderobe koja ne stvara otpad tokom procesa proizvodnje i koja se može nositi dugo vremena bez bacanja.
Da bi postigli nulti otpad prilikom proizvodnje, brendovi koriste različite strategije, a neke od njih su:
- Izrada šablona: dizajnirajući šablone koje koriste punu širinu tkanine, dizajneri minimiziraju otpad i na taj način efikasnije upotrebljavaju materijal.
- Tehnike sečenja: korišćenje tehnika sečenja koje minimiziraju otpad, kao što je gnežđenje (nesting) ili sečenje bez otpada, smanjuje se količina odbačenog viška tkanine.
- Upotreba recikliranih materijala: upotreba materijala koji su već korišćeni, kao što su reciklirane tkanine ili starinski tekstil, dizajneri smanjuju korišćenje novih resursa.
- Dizajn odeće: dizajnirajući odeću koja je raznovrsna i koja se može nositi na različite načine, dizajneri utiču na to da se produži vek nošenja garderobe i smanji potreba za kupovinom novih komada.
- Kružna proizvodnja (circular production): implementacija sistema kružne proizvodnje, gde se materijali ponovo koriste i prenamenjuju, takođe utiče na smanjenju otpada i stvaranju i kreiranje održive modne industrije.
Spora moda
Spora moda je pristup modi obrnut od brze mode (fast fashion) čiji su najbolji primeri modni brendovi kao što su Zara i H&M mada se i kod njih mogu primetiti određeni pozitivni pomaci. Ideja ovog koncepta je davanje prednosti kvalitetu nad kvantitetom. Fokus je na bezvremenske dizajne garderobe koji se mogu nositi godinama, a ne samo jednu sezonu.
Kombinovano, spora moda i ekološki prihvatljiva moda predstavljaju značajan pomak od brze, jednokratne prirode tradicionalne modne industrije. Oni podstiču potrošače da kupuju ili nabavljaju visokokvalitetne komade garderobe koji su dizajnirani da traju, umesto da neprestano jure za najnovijim modnim trendovima.
Promovišući svesnije potrošačke navike, koncepti spore mode dovode do smanjenja uticaja modne industrije na životnu sredinu i stvaranju održivije modne budućnosti.
Etičke radne prakse
Još jedan od aspekata ekološki prihvatljive mode, jer osigurava da se ljudi koji prave odeću tretiraju pošteno i da su njihova prava zaštićena. Koji su primeri etičkog rada na ekološki prihvatljiv način:
- Pravedne plate i beneficije: radnicima treba isplatiti pravednu i fer platu koja pokriva njihove osnovne potrebe. Tu spadaju hrana, stanovanje, zdravstvena zaštita i obrazovanje. Takođe radnici bi trebalo da imaju pristup i drugim beneficijama kao što su zdravstveno osiguranje i plaćeni odmor.
- Bezbedni uslovi rada: radnicima treba obezbediti bezbedno i zdravo radno okruženje, bez opasnosti od toksičnih hemikalija, ekstremne toplote ili hladnoće i fizičkog ili verbalnog zlostavljanja.
- Bez dečijeg rada: ekološki svesni modni brendovi ne bi trebalo da zapošljavaju decu mlađu od 14 godina ili da koriste dobavljače gde je uključen dečiji rad.
- Prava radnika: radnici treba da imaju pravo da se pridruže sindikatu i učestvuju u kolektivnom pregovaranju. Treba da imaju pravo da izraze svoje pritužbe bez straha od odmazde i negativnih posledica svog sindikalnog delovanja.
- Transparentnost: modni brendovi treba da budu transparentni u pogledu svog lanca snabdevanja. Takođe treba da pruže informacije o tome kako se njihovi materijali nabavljaju i kako se proizvodi njihova odeća.
- Dugoročni odnosi sa dobavljačima: modni brendovi treba da razviju dugoročne odnose sa dobavljačima. Umesto da se upuštaju u jednokratne tranše, kako bi se osigurala prava i dobrobit radnika.
Zaključak
Ekološki prihvatljiva moda predstavlja promenu u načinu na koji razmišljamo o proizvodnji i potrošnji odeće. Pogledajte u svoj garderober i razmislite koliko odeće stvarno nosite a koliko realno skuplja prašinu i čeka neku specijalnu priliku. Ili Vam je jednostavno žao da je bacite. Mnogo je načina da se garderoba koja je realan višak ponovo upotrebi.
Jedan od primera je da je poklonite nekom kome je potrebna. Na taj način Vašu odeću nosiće neko drugi bez stvaranja novih izdataka i kupovine nove garderobe. Osećaj da ste nekom pomogli je još jedan benefit uz svest da se korišćeni komadi garderobe ne bacaju i stvaraju nepregledne deponije tekstila.
