Zara nam je svima dobro poznat modni brend sa velikim tržišnim učešćem u svetu. Poznata je po modelu brze mode (fast fashion) gde se prodaje moderna i pristupačna garderoba kao i razni modni dodaci (aksesoari). Da li je zara fashion eco friendly brend?
Već godinama je poslovanje Zare pod lupom, upravo zbog modela poslovanja i zbog njenog uticaja na životnu sredinu. Mnogi potrošači su u poslednjoj deceniji postali ekološki svesniji i pažljivije biraju proizvode koje kupuju. Stoga se postavlja pitanje: da li je Zara ekološki prihvatljiv brend?
Zara je deo Inditeksa (Inditex), španskog modnog giganta čiji je vlasnik Amancio Ortega. On je jedan od najbogatijih ljudi na svetu. Inditeks poseduje još nekoliko popularnih brendova – Pull & Bear, Massimo Dutti, Bershka i Stradivarius.
U 2019. godini Inditeks je obelodanio svoje planove da svi njegovi brendovi, uključujući i Zaru, postanu 100% održivi do 2025 godine. Kompanija ima za cilj da u tom periodu pređe na korišćenje održivih materijala, smanji otpad i poboljša svoj lanac snabdevanja.
Kratkoročni cilj koji je kompanija postavila, da do kraja 2020. godine, ima 25% svoje odeće napravljene od održivih materijala, već je postigla. Ovo svakako nije dovoljno ali je značajan korak u pravom smeru ka održivijoj modnoj industriji i zelenim praksama.
Contents
Načini na koje Zara transformiše poslovanje ka ekološki prihvatljivim praksama
Održivi materijali
Jedan od načina na koji Zara pokušava da postane ekološki prihvatljivija je korišćenje održivih materijala u proizvodnji odeće i aksesoara. Zara je izdala nekoliko kolekcija odeće napravljene od materijala kao što su organski pamuk, reciklirani poliester i Tencel.
Tencel je je prirodno celulozno vlakno proizvedeno iz jezgra stabla eukaliptusa i ono je bio-razgradivo. Njegova proizvodnja zahteva manje vode i pesticida od tradicionalnog uzgoja pamuka. Svi nabrojani materijali manje utiču na životnu sredinu u poređenju sa proizvodnjom tradicionalnih materijala. Oni zahtevaju manje vode i energije prilikom proizvodnje te generišu i manje otpada.
Smanjenje otpada
Drugi način na koji Zara želi da smanji svoj uticaj na životnu sredinu je smanjenje otpada. Modna industrija je poznata po tome što generiše velike količine otpad. Zara tu nije izuzetak s obzirom da je jedan od najpoznatijih predstavnika brze mode.
Brend je pokrenuo nekoliko inicijativa za smanjenje otpada, kao što je program „Zatvaranje petlje“ (Closing the Loop). Cilj ovog programa je da prikupi korišćenu odeću od kupaca i da je reciklira. Ovaj program ne samo da potencijalno smanjuje otpad, već i podstiče kupce da doniraju ili recikliraju svoju odeću umesto da je bacaju.
Učesnici ovog programa su i brendovi poput H&M-a i Levi’s-a. Program funkcioniše tako što podstiče kupce da donesu svoju polovnu odeću u prodavnice ovih brendova. Odeća se zatim sortira i obrađuje, a upotrebljivi materijali iz predate garderobe se izvlače i skladište. Materijali koji su upotrebljivi se zatim koriste za izradu nove odeće. Na taj način se sprečava prekomerno bacanje garderobe na deponiju.
U nekoliko svojih prodavnica u Španiji, Zara je pokrenula program koji nudi kupcima vaučer za popust za svaku torbu polovne odeće koju donesu. Vaučer je moguće iskoristi za sledeću kupovinu. Prikupljena garderoba se koristi za izradu nove odeće ili se donira humanitarnim organizacijama.
Izučavajući ovu tematiku, došli smo do zaključka da kupci nisu upućeni u ovakve programe, niti znaju gde mogu odneti polovnu garderobu. Sigurni smo da bi u zemljama poput Srbije ovakav program imao odličnu prođu. Na primer, za 5 komoda stara garderobe, možete dobiti vaučer u vrednosti jednog novog prosečnog odevnog predmeta.
Mnogi kupci dakle nisu svesni da mogu da recikliraju svoju odeću, a nisu ni motivisani da to učine. Stoga, brendovi koji sprovode ovakve programe treba da podignu svest o tome i o prednostima programa. Potrebno je i da ga prošire na više zemalja u kojima imaju svoje prodavnice.
Life program
Jedan od načina na koji Zara radi na poboljšanju svog lanca snabdevanja kako bi smanjila uticaj na životnu sredinu je program „Life“. On ima za cilj smanjenje uticaja na životnu sredinu svojih prodavnica, fabrika, transporta i kompletne logistike.
Pokrenuto je nekoliko inicijativa, kao što je korišćenje obnovljivih izvora energije u prodavnicama i fabrikama, smanjenje emisije gasova koji dovode do efekta staklene bašte i optimizacija transporta kako bi se smanjila upotreba energije za prevoz robe.
Join Life kolekcija
Zarina kolekcija „Join Life“ je linija odeće napravljena od održivih materijala kao što su organski pamuk, reciklirani poliester i Tencel o kome smo već pisali. Karakteristika Join Life kolekcije je njen fokus ka smanjenju upotrebe vode i hemikalija u proizvodnji odeće i modnih dodataka.
Kolekcija Join Life takođe ima za cilj da odeću dizajnira tako da bude kvalitetnija i dugovečnija. Brend na ovaj način podstiče kupce da kupuju visokokvalitetnu odeću koja traje duže od jedne sezone. Na taj način se smanjuje potreba za stalnom kupovinom nove odeće.
Ovaj pristup jeste u suprotnosti sa modelom brze mode po kojem je Zara poznata i jedna od vodećih u svetu uz na primer H&M. Konačni cilj je svakako pomak ka održivijem i odgovornijem pristupu modi i trendovima u modnoj industriji.
Zarina politika dobrobiti životinja (Animal welfare policy)
Ova politika se zasniva na principima pet sloboda dobrobiti životinja (Five Freedoms of Animal Welfare). Tu spadaju sloboda od gladi i žeđi, sloboda od nelagodnosti, sloboda od bola, povreda ili bolesti, sloboda izražavanja normalnog ponašanja i sloboda od straha i nevolje. Ovi principi su uključeni u Zarine proizvodne prakse kojima je potrebno obezbediti humani tretman životinja koje se koriste u njenoj proizvodnji.
Još jedna od karakteristika Zarine politike dobrobiti životinja jeste korišćenje materijala u proizvodnji koji nisu životinjskog porekla. Brend se obavezao da neće koristiti kožu egzotičnih životinjskih vrsta, krzna i angore (tkanina izrađena od najfinije dlake, odnosno vlakana posebne rase zeca) u svojoj proizvodnji. Inicijativa ima za cilj da smanji potražnju za životinjskim proizvodima u modnoj industriji u cilju održivih i etičkih praksi.
U slučajevima kada se ipak koriste životinjski proizvodi, Zara od svojih dobavljača zahteva da se pridržavaju ovih strogih standarda u korist životinja. Životinje koje se koriste u modnoj industriji treba da se odgajaju na human i zdrav način. Takođe treba da se uzima njihova dobrobit u celom proizvodnom procesu.
Zara takođe zahteva od svojih dobavljača da povećaju transparentnost u pogledu dokumentacije koju prezentuju. Ona bi trebala biti usklađena sa politikom dobrobiti životinja.
Modna industrija je poznata po velikoj upotrebi životinjskih proizvoda. Tu spadaju krzno, koža i egzotične životinje i nastaviće to radi, ali svakako je bolje da ceo proces bude transparentan.
Ovi materijali se često dobijaju na način da se proizvođači ponašaju okrutno prema životinjama. Zbog toga je važno za modne brendove da utiču na njih kako bi proizvodnja bila dugoročno održiva i prihvatljivija.
Kritika Zarinog poslovanja
Not Good Enough indeks
“Not Good Enough“, u slobodnom prevodu, “Nije dovoljno dobro“ je indeks modne transparentnosti i Zara je dobila osrednju ocenu za svoje poslovanje. Utvrđeno je da polovina završne faze proizvodnje se odvija u Španiji, zemlji koja ima srednji rizik od zloupotrebe na radu. Zbog toga je brend dobio ocenu od 51 do 60% prema indeksu modne transparentnosti.
Na osnovu ove inicijative, 2022. godine, 250 najvećih svetskih modnih brendova i trgovaca na malo je pregledano i rangirano prema informacijama koje otkrivaju o svojim društvenim i ekološkim politikama, praksi i uticajima u svojim operacijama i lancu snabdevanja.
Ovaj indeks ima za cilj da podstiče najveće svetske modne brendove da budu transparentniji u pogledu svojih društvenih i ekoloških napora. Pokret Fashion Revolution veruje da je transparentnost temelj za postizanje sistemskih promena u globalnoj modnoj industriji. Zbog toga je pokrenuta kampanja još 2014. godine i zato je kreiran ovaj Indeks.
Transparentnost je svakako prvi neophodan korak. Kada modni brendovi javno otkriju informacije, to omogućava svakome da pažljivo ispita njihove politike poslovanja. Na taj način može da ih smatra odgovornim za iznesene tvrdnje i da se na osnovu toga zalaže za pozitivne promene. Transparentnost nije isto što i održivost. Međutim, bez transparentnosti, postizanje održive, odgovorne i pravedne modne industrije biće nemoguće.
Greenwashing
Definitivno je da Zarin poslovni model, koji se oslanja na brzu modu i brze proizvodne cikluse (10 do 15 kolekcija garderobe godišnje), nije dugoročno održiv. Zara je dodatno optužena i za Greenwashing. To je više marketinški pristup koji kompanije koriste da daju lažne ili polu istinite tvrdnje o prednostima svojih proizvoda ili usluga.
Termin „greenwashing“ potiče od reči „green“ i “ whitewashing “ i podrazumeva da kompanija pokušava da se predstavi kao ekološki prihvatljiva. U praksi zapravo, kompanija ne pravi značajne promene u svojim proizvodnim praksama i na samim proizvodima.
Greenwashing može u dovesti u zabludu kupce tako što će iznositi neproverene tvrdnje ili isticati i preuveličavati male i beznačajne napore ka očuvanju životne sredine. Sa druge strane će ignorisati prave i mnogo veće ekološke probleme.
Primer greenwashing-a je kada kompanija recimo tvrdi da je “ 100% prirodna“ ili “ ekološki prihvatljiva“ bez ikakvih pratećih dokaza. Takođe je to slučaj kada se određeni proizvod prodaje kao ekološki prihvatljiv jer je upakovan u materijale koji se mogu reciklirati, a sam proizvod je štetan za životnu sredinu.
Na kraju da kažemo, nije nam namera da bilo koga odvratimo od kupovine bilo koje modne marke. Cilj nam je da prezentujemo javno dostupne podatke i donesemo određene zaključke te podstaknemo kupce na razmišljanje.
Modni brend Zara je konkretno preduzela niz inicijativa, i što je mnogo bitno, sprovela ih u praksi stremeći ka tome da postane eco-friendly. U budućnosti se nadamo da će biti još inicijativa i da će do 2025. godine 90% njihovih proizvoda biti ekološki prihvatljivo i proizvedeno iz obnovljivih izvora.
