H&M je jedan od najpopularnijih brendova brze mode (fast fashion) na svetu, poznat po svojoj modernoj i pristupačnoj odeći. Da li je H&M ekološki prihvatljiv (eco-friendly) brend modne industrije? Odgovor nije tako jednostavan, zato pročitajte u nastavku teksta šta su činjenice i koja su predviđanja za naredne decenije.
Contents
Šta je brza moda (fast fashion)?
Brza moda samo po sebi nije ekološki održiva. Nema sumnje da je H&M jedan od brendova koji prvi pada na pamet kada govorimo o ovom konceptu u modnoj industriji. Brza proizvodnja i brza prodaja relativno nekvalitetne odeće, rekli bi smo skoro za jednokratnu upotrebu, dovodi do stvaranja značajne količine otpada i zagađenja. H&M tu nije izuzetak, jer ovaj brend proizvodi milione odevnih predmeta i aksesoara svake godine.
Nekada su modni brendovi imali praktično dve kolekcije godišnje – proleće-leto i jesen-zima. To se onda podelilo na četiri kolekcije godišnje – proleće, leto, jesen i zima, a sada brendovi poput H&M-a godišnje izbacuju u proseku 20 kolekcija. Postavlja se opravdano pitanje da li je zaista toliko kolekcija potrebno i kome su namenjene? Tokom godina, stiče se utisak da sve kolekcije liče jedna na drugu i da se ponavljaju u smislu dizajna i boja. Ako pogledate u svoj ormar videćete da već imate slične ili skoro iste komade garderobe koji se u radnjama sada predstavljaju kao novi i moderni.
Gomilanje otpada kao posledica brze mode
Nizak kvalitet i cena ovako proizvedene odeće dovodi do toga da se ona veoma kratko nosi i zamenjuje drugom garderobom, takođe veoma često niskog kvaliteta i cene. Ovaj model poslovanja ima značajan negativan uticaj na životnu sredinu jer brza proizvodnja i odlaganje odeće dovodi do ogromne količine otpada.
Procenjuje se da modna industrija svake godine proizvede od 90 do 100 miliona tona tekstilnog otpada. Prognoze nisu sjajne jer se očekuje da će se taj broj ovim tempom samo rasti. Tekstilni otpad završava na deponijama, gde može proći stotine godina da se razgradi, što doprinosi degradaciji životne sredine i zagađenju.
Uticaj na radnu snagu brze modne industrije
Brza moda (fast fashion) takođe ima značajan uticaj na radnike koji se bave proizvodnjom odeće. Potražnja za jeftinom odećom često dovodi do potražnje za jeftinom radnom snagom koja po pravilu ima loše radne uslove.
To je posebno naglašeno u zemljama u razvoju gde su uslovi za rad lošiji, sindikati praktično ne postoje, a država malo čini po pitanju radničkih prava. Sve to rezultira da radnici u ovakvim zemljama imaju niske plate i podložni su prekovremenom radu. Takođe se zloupotrebljavaju deca mlađa od 14 godina.
Prirodni resursi i brza modna industrija
Sporan je i način na koji se koriste prirodni resursi u konceptu brze modne industrije. Proizvodnja pamuka, na primer, zahteva ogromne količine vode i često uključuje upotrebu pesticida i drugih štetnih hemikalija.
Upotreba sintetičkih materijala kao što je poliester takođe ima uticaj na životnu sredinu. Ti materijali često su napravljeni od neobnovljivih resursa i nisu bio-razgradivi. Koji materijali su pogodni za održivi razvoj modne industrije – pročitajte više ovde.
Ono što mi kao krajnji korisnici i konzumenti možemo učiniti jeste da se bolje informišemo i da razmislimo šta nam je zaista potrebno od garderobe koju nosimo. Kao potrošači, možemo birati da kupujemo manje garderobe i modnih dodataka. Potrebno je da kupujemo odeću boljeg kvaliteta koja je napravljena od održivih materijala i koja duže traje.
Takođe možemo podržati brendove koji su posvećeni etičkim i održivim praksama, i podstaći one koji to nisu da rade bolje.
Ali nije sve tako crno kada pričamo konkretno o H&M modnom brendu. Oni su preduzeli nekoliko bitnih koraka koji bi trebalo dugoročno da reše problem uticaja na životnu sredinu. Koji su to koraci?
H&M Conscious Collection
2013. godine H&M je lansirao svoju Conscious Collection, kolekciju koja pri proizvodnji garderobe koristi održive materijale kao što su organski pamuk, reciklirani poliester i Tencel – prirodno celulozno vlakno proizvedeno iz jezgra stabla drveta, na primer iz eukaliptusa.
H&M je postavio ambiciozne ciljeve u vezi ove kolekcije te planira da koristi 100% održive (sustainable) ili reciklirane materijale do 2030. godine.
Conscious kolekcija je prvi put predstavljena 2011. godine kao deo strategije H&M brenda ka konceptu održive mode. Kolekcija je ponudila niz modela i dizajna odeće, od ležerne do formalne. Dizajnirana je tako da se dopadne modno osvešćenim kupcima koji imaju svest o zaštiti životne sredine.
Jedan od osnovnih i najviše korišćenih materijala koji se koristi u Conscious Collection je organski pamuk. Organski pamuk se uzgaja bez upotrebe štetnih pesticida ili đubriva, što ga čini održivijom opcijom od načina na koji se uzgaja konvencionalni pamuka.
Pored toga, conscious collection takođe koristi reciklirani poliester, koji se pravi od otpada, kao što su plastične boce. Takođe, tu je i Tencel, tkanina napravljena od drvene pulpe iz održivih izvora, koja se isto koristi u ovoj kolekciji.
Ali nisu samo materijali koji se koriste karakteristični za conscious collection već su tu i procesi koji su uključeni u proizvodnju. H&M je primenio održivije prakse u proizvodnji, kao što je korišćenje metoda koje štede vodu u proizvodnji odeće.
Takođe su uložili i napore da smanje emisiju ugljen dioksida prilikom proizvodnje. To se postiže korišćenjem obnovljivih izvora energije, a tu su i mere za uštedu energije u svojim prodavnicama.
Program prikupljanja odeće (Garment collection program)
H&M je pokrenuo još jedan dobar program koji se sastoji od prikupljanja odeće, podstičući kupce da svoju staru odeću donesu na reciklažu. Takođe kroz svoje izveštaje o održivosti poslovanja nastoji da poveća transparentnost u svom lancu snabdevanja.
Program prikupljanja odeće pokrenut je 2013. godine i dostupan u H&M prodavnicama širom sveta gde kupci mogu da donesu bilo koju marku stare odeće ili tekstila. Tu spadaju stare i iznošene majice, pocepane farmerke i stari čaršavi. Odeća koja se prikupi potom se sortira i reciklira, sa ciljem smanjenja tekstilnog otpada i minimiziranja uticaja modne industrije na životnu sredinu.
Program Garment collection funkcioniše tako što se kupcima daje vaučer za popust za svaku torbu odeće koju donesu na reciklažu. Dobijeni vaučer se može iskoristiti za sledeću kupovinu u H&M prodavnicama. Prikupljena odeća se zatim sortira u različite kategorije, kao što su odeća za ponovno nošenje, odeća za ponovnu upotrebu i odeća za recikliranje.
Dakle, svrha podele je da se utvrdi koja se odeća može preprodati kao polovna roba. Sa druge strane potrebno je utvrditi koja se odeća ponovo može koristiti za pravljenje nove odeće ili drugih tekstilnih proizvoda. Sva prikupljena garderoba koja se ne može ponovo koristiti ide na reciklažu. Od nje se dobijaju vlakna za dalju izradu nove odeće ili drugih tekstilnih proizvoda.
Rezultati programa
Od pokretanja ovog programa, H&M je prikupio preko 100000 tona odeće i tekstila širom sveta. Na taj način se omogućilo da se smanji količina tekstilnog otpada koji završava na deponijama, a čije razlaganje traje i do nekoliko stotina godina. Recikliranjem stare odeće, takođe se smanjuje količinu prirodnih resursa koji se koriste u proizvodnji nove odeće, kao što su voda i energija.
Iako je program prikupljanja odeće hvaljen zbog napora u pogledu održivosti, postoje kritike na račun ukupnog poslovnog modela H&M-a. Neki tvrde da je industrija brze mode sama po sebi neodrživa. Smatra se da H&M-ovi napori za održivost nisu dovoljni da ublaže negativan uticaj njihovog poslovanja.
Optužbe na račun H&M-a za Greenwashing
Jedan od načina na koji je H&M brend pokušao da smanji uticaj modne industrije na prirodnu sredinu je oslanjanje na sertifikate trećih strana. Udruživanjem sa brojnim organizacijama kao što su na primer Inicijativa za bolji pamuk (Better Cotton Initiative) i Koalicija za održivu odeću (Sustainable Apparel Coalition) doprinela je da H&M sertifikuje svoje delovanje iz oblasti održivog poslovanja.
Kritičari ove prakse napominju da ovi sertifikati nisu dovoljan dokaz održivosti poslovanja. Treća strana koja obezbeđuje ovakav sertifikat moga bi biti pod uticajem kompanije koja se sertifikuje. Na taj način nije potpuno transparentno kako se kompanija zaista bori sa pitanjima i problemima industrije brze mode.
Kompanija H&M se suočila sa optužbama za greenwashing. To je praksa gde se daju pogrešne tvrdnje o stvarnim ekološkim praksama kompanije kako bi njihovo poslovanje izgledalo zelenije i održivije. Pojedini tvrde da je cilj ove inicijative više odraz marketinga nego stvarne želje za promenom.
Zaključak
Fer bi bilo zaključiti da je brend H&M zaista preduzeo određene konkretne koraku u smanjenju uticaja brze modne industrije na čovekovu okolinu i da je postigao dobre rezultate.
Da li je to dovoljno – sigurno da nije, ali pravac u kome se kreću jeste dobar. Nije lako transformisati celokupan sistem proizvodnje i način prodaje u kratkom vremenskom roku. Potrebno je svakako podići svest o tome ali i napraviti prvi korak.
Potrošačima ostaje da dobro razmisle pre kupovine, šta je ono što im je potrebno i kome će ukazati svoje poverenje. Iz primera H&M-a smo videli da se i u prodavnicama brendova brze mode može kupovati garderoba koja je proizvedena na održiv način uz pridržavanje ekoloških principa.
U godinama koje slede nadamo se da će procenat ekološki prihvatljive (eco-friendly) garderobe na rafovima ovakvih prodavnica rasti. Takođe je to potrebno ostvariti bez potrebe da se naruši moderan dizajn i pristupačne cene.
